"Tebi je samo trebalo da naiđe netko normalan". kaže frendica, sretna zbog mene. Sad ćeš ti vidjet, gotovo je. Da, možda je zbilja samo to trebalo. Davnih dana mi je na neku moju kuknjavu oko tko zna kojeg tadašnjeg bivšeg jedan forumaš napisao...da se čini da sam se u svim tim svojim vezama ja podrazumijevala. Podrazumijevala, baš ta riječ. Boljelo je jako, pogotovo zato što je bila istina.
Tim više je sad ogroman kontrast kad, mali dođe. Ja se sredila, vadim pivu i klopu, a on sa druge strane stana nešto skvikne, doleti do mene, čvrsto me zagrli i ljubi. Ja pitam, dobro, kaj je ovo bilo...a on kaže, napadaj zahvalnosti. Razmazit ćeš me. Neobično je da netko cijeni čak i sitnice.
Da, znam da smo na samom početku i da je sve prilično ružićasto.
Zapravo...ovo je možda prvi puta da sam se prilično opirala ulasku u neki odnos i dugo vremena gledala racionalno tko to sjedi preko puta mene. A on je još više takav tip i...možda je to daleko daleko bolje nego uletjeti naglavce u nešto samo zato jer ti se netko svidio, a kasnije se iz toga vadiš van kako god znaš i umiješ.
Pa kad napokon pustiš kočnice znaš da si na sigurnom. Neobično mi je to.
I sad ovih tjedan dana Biokova će biti divno...ali i malo nedostajanja, ovog grljenja i sreće. A tek smo počeli...
Post je objavljen 18.09.2020. u 08:03 sati.