Ljeta 2020. sam se napokon predao. Ni fizički se više ne osjećam dobro pa je to dodatni okidač. Drugarica je polomljena, a ja sam nikakav. Ne bih ni dobio tu šahovsku partiju da tip nije odbio remi pa sam se nerado morao potruditi. Što će meni više te pobjede i bodovi. Sad mi je i glavni ventil za vodu zatvoren par dana. Vodoinstalater ubećao prije par dana doći.
Tako mi je i život znao obećavati dolazak. Nisam više siguran jel dolazio ili nije. Onda sam mislio da ne, sad mi se itekako čini da sam živio. Ipak nikad se nismo ni približili stalno očekivanom boljem.
Neki dan se vučem bespomoćan po sunčanosparnom s posla, sretnem bivšu učenicu, kaže, ne fotkate, ne živim dodajem, meni su se sviđale te vaše provokacije, otrovi za uglavnom štakorice malograđanke.
Ne pokušavaj me oživjeti, završavam besmisleno započeto.
Post je objavljen 16.09.2020. u 17:34 sati.