Volim se kretat odgrizujući komade neba
i žvačući ih kao omiljenu žvaku,
dok ih skroz ne iscidin.
Volin se kretat i vrtit prston po kosi,
tvoje snove poredane u niz,
vuć za svojim prstom
i polako ih njegovat
kao što majke tisućljećima
njeguju dojenčad
Volin se kretat i osluškivat
mirise vitra koje suptilno nanosi
zemlju koja je otkinuta i oživljena
strast koju ona vuče za sobom
Volin se kretat
između dva nevrimena
kad u srce uđe panika i
kad bijeg i zaštita
postaju prioriteti
a sila prirode
pokaže da su stvari
još uvik na mistu
Volim se kretat, tiho, najtiše
u tvoje srce, osluškivat
koje ono želje išće
i kakve zore dozivaju bubnjevi sa istoka
kakve snove sanjaš sa nadolazećom
plamenom zorom
ujutro, točno na onom, našom maštom određenom
prelazu
noći u dan.
Post je objavljen 15.09.2020. u 20:46 sati.