I.......
Kada odem, što da vam ostavim (ne)oporučno?
pitam se.
Ponekad mislim da biti će kao da me nije niti bilo.
Sve oko mene svjedoči o tome;
Nema ih više.
Ne postoje.
Ni pepeo pepela ostao nije.
Ni trag topline emocija...
Samo neke stare (i ne samo crno-bijele) fotografije,
Poneka iskrsla i uskrsla uspomena.
U kojoj prepoznaješ onoga koga više nema.
Okusi i mirisi odavno su nestali
u potrazi za izgubljenim vremenom (a njega nigdje...)
Možda i ne treba ostavljati (nečitljivo) znakovlje iza sebe,
možda je bolje otići bez traga
jer tvoji putevi samo su tvoji
i ne traže druge stope do tvojih.
Njima je bitan tvoj trag,
Otisak dlana na prozoru,
Srca na dlanu...
Nema me više.
Kao da otišla sam.
I čaša na stolu, do pola ispijena,
mogla je pripadati neki drugim usnama...
Koliko smrti moram preživjeti do konačnog odlaska?
Tko broji više?!, kao da mi se obraća Tvorac.
Zar bitno je?
Tu si.
Dišeš.
Voliš.
Boliš.
Živiš.
DA.
Dišem.
Volim.
Pa i kada boli.
I bolujem, isto tako.
Živim.
I (svejedno) volim što živim_
Post je objavljen 15.09.2020. u 00:55 sati.