Treba mi novo sunce, jer ovo je previše crveno
I grije na pola, preslabo ili nikako...
Kako ugasiti nešto što se ni upalilo nije?
Ja sam ogrtač od beskrajnih obećanja.
Ja sam običan podmetač za praznu čašu
Na kojoj ni otisci prstiju čisti nisu.
Ja sam zatučen, utučen, obeshrabljen,
Uhvaćen u vlastitim razmišljanjima.
Nesanica prepričava moju priču
U kojoj ne postoje imena ni lica...
Još jedna sam polupriča bez sretnog trajanja...
Ne tražim milost za ovaj jezik bez laži.
Jer ne mogu na zabludi graditi život,
Tek gorčinu koja opija mnoge...
A ja sam željan mostova koji nekud vode
Makar ih prešao sam...
Post je objavljen 25.09.2020. u 10:05 sati.