Marketing
Ajvarofili
Znate onu čuvenu rečenicu - ja od jutros nisam stala? E pa ja od sinoć nisam stala.
Ajvar iz in da haus. Došlo je vrijeme da se kuva i nema labavo. Mi, prokušani ajvarofili, ne mažemo ranjgle sa masom od petnajst, dvadeset kila. Ide se sa maksimumom kojim se može napunit kingsajz ranjglurina od četrdesetpet litara, koju sam junioru kupila da bi se moglo skuvat jednu respektabilnu količinu. Izrijekom - trideset kila rogova i deset kila patlidžana. Pa sam jučer poslje posla priredila silesiju plastičnog posuđa za oprat i očistit paprike, ranjglu od dvadesetpet litara za prekuvavanje paprika ( koja baj d vej izgleda ko igračka kraj ove glomazne ranjgle za kuvanje ), flajšmašinu, očistila češnjak. Uto je stigla povrtna logistika, pa sam oprala paprike i krenuli smo ih čistit, i strpala peć prvu turu patlidžana. Negdje na pol čišćenja paprike pristavila vodu i ocat za kuvat paprike. Mazala van - unutra kontrolirat patlidžane ( pečena tura van na hlađenje i guljenje, nova tura unutra u rol ). Imala savjetodavnu funkciju oko kuvanja paprika, jer su mi dečki preoteli taj dio posla. Uz njihov profesionalni pristup paprike su se u dosta dobrom prolaznom vremenu prekuvale, procijedile i samljele, uz dopunu patlidžanima koje sam ja gulila i rezala. Oprala plastičnjavu i flajšmašinu po završetku operacije meljava. Divila se skupa s dečkima punoj ranjgli ajvara u nastajanju, pa smo je pokrili poklopcem i ušuškali da ne padne na pamet kakvoj mački il puhu probavat filu po noći. Sjeli smo malo pojest kad je sve bilo gotovo, točno u 22:40. Kasnije oprala to par tanjura, popila šlaftablete i legla, ubijeđena da ću se takva strgana probudit u cik jutra.
Krivo sam bila ubijeđena. Probudio me pseći orkestar oko pola tri ujutro, izvodilo im se malo u revijalnom tonu, pa su lajali šta grupno šta solistički negdje do pola pet. Došlo mi je negdje oko četri da se dignem i da ih idem redom polijevat vodom, al šlauf je puko pa bi bilo nezgodno u to doba noći ić van - unutra sa lavorima vode. Kad su konačno uvukli jezike, smetala mi je tišina koja je nastala iza njihove simfonije za pse u ge-duru nepoznatog autora. Ležala sam u polusnu negdje do šest, a onda sam se digla i skuvala kavu i oprala ranjglu u kojoj su se kuvale paprike i još se malo divila punoj ranjgli ajvara u nastajanju.
Pa smo ga kuvali i miješali, miješali i kuvali. Probavali svako malo jel fali soli i ljutine. Pa još malo miješali i kuvali, i kuvali i miješali. Kad je dostigo željenu gustoću ajmo manufaktura u teglice - ja grabila, junior zatvaro i okreto naopako flašice. Pa zamatanje u dekicu, da mu ne bude zima ( ajvaru mislim ). Pa konstatirali da će falit flašica, pa ajde jurišno operi još sedam osam komada pa ih brzinski suši i grij. Konačno dočekali da sukladno obiteljskoj tradiciji izbrišemo ranjglu šnjitama kruha, ostavimo uvijek ajvarčića da se možemo divit kak je prefin. Oprala ranjglurinu, kuvaču i poklopac. Još se malo divili kolko ga je ispalo, pa jeli i mirno se razišli.
Eno ga ušuškanog u dekice ( ajvara mislim ). A ja razmišljam kak da sve to opet ponovim idući vikend, majkosvetabožja.
Post je objavljen 05.09.2020. u 21:41 sati.