Jel se vi uopće možete sjetit kako ste preživljavali bez Gugla i Fejsbuka i nonstop onlajn života?
Za početak, u kamenom dobu testovi su se pisali jedino uz pomoć šalabahtera. Znači, što manji komad papira pa na njega majci napiši sve šta stane, po mogućnosti pola knjige il formula iz matematike. Lektiru su oni koji nisu bili u stanju čitat roman toka svijesti il ruske klasike ( o grčkoj mitologiji da ne pričam ) mogli jedino prepisat od nekog štrebera koji je imo napisano sve, uključujući i zdravstveni bilten autora lektire. Pa sve prepiše na način da malo okrene rečenice, da ne bude baš sve jednako; suspektno je da pol razreda ima identičan početak prepričavanja recimo Antigone.
( Danas je sve puno jednostavnije; uguglaš Antigona i izbaci ti četri miliona šestodvadeset tisuća rezultata, pa ti majci pogodi šta ćeš otvorit da prepišeš kratak sadržaj il analizu glavnih likova, po mogućnosti takve da prepisujuć i skužiš koju je vražju mater Sofoklo uopće htio izreć dok je piso te svoje gluparije. )
Fejsbuk je priča za sebe. Ako nekud odeš a ne objaviš na društvenoj mreži jednako je ko da nisi tamo ni bio. Pa fotkaj sve - parkiralište, mjesto, kavu, jelovnik, ručak prije i poslije konzumacije, sobu, kupaonu. Pa označi frendove s kojima si se zateko na lokaciji ( jer ak nekog zaboraviš nos je na plafonu - eto je označio/la nekog tamo a mene ko jebe, to šta se i ja vidim na slici nema veze; odma narušeni međuljudski odnosi i zahlađenje prijateljstva ). Isto je za kojekakva obiteljska okupljanja ( krstitke, svatove, rođendane, imendane, godišnjice braka ), kuvanje zimnice, pilenje drva, krečenje, ma sve šta vam može past na pamet. Srećom porodi i operacije još uvijek prolaze bez direktnog uključenja, ne znam kolko bi ljudi bilo zainteresirano pogledat fotke il nedajbože snimku nečijeg poroda il operacije hemeroida il bilo koje operacije - šta zbog krvi, šta zbog svih nuspojava takvih situacija.
Onlajn život je tek parodija na entu. Jer šta kog vraga imaš tražit onlajn u pol tri ujutro, kad sav normalan svijet spava ? ( Ja se recimo uglavnom oko pola tri probudim, pa onda nemrem zaspat, pa idem popit cedevitu i zapalim i onda eto idem vidjet jel neko štagod pametno objavio il meni ostavio neki komentar i šta sam objavila prije pet godina ).
Znate šta ću vam reć ? Zapravo je bilo ljepše živjet bez svih tih blagodati modernog doba. Masu stvari moglo se odradit na sasvim drugačijii način od ovog danas. Jer danas ako slučajno zaboraviš mobitel doma...pa to je gore neg da je pala još jedna atomska bomba. Jer šta ćeš radit na pauzi il ako ti neko jako ide na živce, još ćeš ga morat slušat il pričat s njim. Prestrašno.
( Da sad ne bi bilo vakanaka - i ja nonstop guglam i rondam po mobitelu. I kad treba i kad ne treba. Sve mi dođe da ga se riješim, al šta ću onda kad se probudim u pola tri i nemrem više zaspat ? Ručni rad mi nikad nije bio jača strana, a peglat u pola tri ne bi, fala. Radije čačkam po mobitelu. )
Post je objavljen 03.09.2020. u 20:44 sati.