Nikad, al nikad nisam doživjela da se žensko i muško istovremeno uspiju spremit ako se negdje ide.
Mislim to je i logično. Muškarac, da ne velim frajer se istušira, obrije ako baš mora ( svatovi il nedajbože sprovod ), nabaci nekog mirisa, obuče čistu robu, obuje se i on je spreman za lansiranje.
E kod nas to ide malo teže. Za početak treba obavit frizerku. Ako je duga kosa onda peglanje il pundža plus betonaža lakom da izdrži direktan udar groma, ako je kratka kosa fenfrizura plus betonaža lakom isto ko za dugu kosu. Pa lakiranje noktiju na nogama, pa lakiranje noktiju na rukama. Sušenje laka uz neviđene mjere opreza da se ne raspacka, jer aceton se jako često zaboravi kupit il padne iza vešmašine pa se nađe pred idući Uskrs. Pa šminkanje ( krema, podpuder, puder, nadpuder, korektori, maskara, ruž - jednom riječju urnebes na licu ). Tu on već kreće sa pitanjem - jel ti još nisi gotova. Kak ćeš bit gotova kad si se u žurbi naflajbala prije tuširanja. Pa pod tuš držeć glavu ko zvečarka visoko u zraku, jer ako se smoči lice eto situacije - prvo skini sve pa ponovo nanosi sve ( već je nabrojano, da se ne ponavljam ). Iza osobne higijene kreće odabir prnja. On otpuhuje dok vadiš iz ormara robu predviđenu protokolom i pita po drugi put - jel ti još nisi gotova. Da pogled može ubit pao bi mrtav taj tren, jer si na opravi koju si mislila obuć našla flek veličine Španjolske. Znači vadiš dasku za peglanje i ideš prepeglat drugu opravu. On pali teve i štrači i psuje ko kočijaš jer mu je jedan par sjebo cijeli listić. Oblačiš se i sve ide dobro dok ne podereš hulahopke pri natezanju. Druge ne bi našla da ih kruniš. Pali peglu i peglaj hlače i pasent košulju. On krene pitat al ga samo pogledaš pa više ne pita, otvara si pivu i čeka milost sa visina. Konačno se obučeš i obuvaš, krećete van i sjedate u das auto. Vraćate se s pola ulice nazad jer se nemreš sjetit jesi ištekala peglu. On vozi na jednom kotaču, ti šutiš. Ulaziš u stambeni objekt, pegla je ugašena, al pronalaziš njegovu kravatu koju je prebacio prek naslona od trosjeda dok te čeko da se obučeš. Vraćaš se u das auto ko slavodobitnik Sinjske alke i slavodobitno mašeš kravatom; on - umjesto da je manji od makovog zrna - kreće sa verbalnim deliktom jer da kak neće zaboravit kad mu digneš tlak na entu svojim spremanjem. Posvađate se namrtvo do dolaska na svadbu il na sprovod i šutite ko dvije mumije. Ko vas ne pozna, reko bi da su vas velikom greškom stavili za isti stol da sjedite jedno kraj drugog.
A sve samo zato šta nam tajming al nikako nije, i nikad neće bit isti.
Post je objavljen 30.08.2020. u 22:13 sati.