Oni blognjuz je nasikira gospođicu Lirski subjekt, jer nije pripozna Melu, mislin ono koji tudum moraš bit za ne pripoznat Melu.
Dobro, dobro, nije baš ni toliki problem nasikirat gospođicu Lirski subjekt, nako plahu, ko srnu gonjenu preko snijeeeega dubokaaaaa.
Ali dobro nećemo previše o tome, jeste li primjetili da je gospođica Đulanž ušla u pubertet pa sve nešto juška po blogu i zeru se blesira, ah te žene ko bi to razumio nikad ne znaš u čemu su, u šta ulaze, iz čega izlaze, strašno, strašno.
Današnja tema je kompleksnost ljudski bića.
Da pojasnimo, Čovik more bit budala i umjetnik istovremeno, idiot i književnik, kreten i pjesnik, govno od čovika i veliki glazbenik.
Recimo kod nas na blogu većina pjesnika koji su se pojavljivali su bili kreteni, sa ljepšim spolom je ipak nešto drugačije, one poetsku emociju uglavnom ne izvlače iz vlastitog kretenizma, nego iz proživljenih i slućenih tuga.
Dosta je bilo današnje teme.
Danas bi triba ić na neki Korona parti, a ja bi radije iša u šumu, kako kaže naš gastarbajter Jelenko, socijalno se distancirat i samoizolirat.
Idu mi na živce ti isforsirani socijalni kontakti, družim se s vrlo ograničenim brojem ljudi, čak i ljudi na poslu s kojima radim već neko dulje vrijeme, malo o meni znaju jer ja ne pričam, a njih i ne zanima, kao što ja malo o njima znam jer ne pitam, jer me ne zanima.
Ta spoznaja da ljude malo što osim njih samih zanima je nekako oslobađajuća, smanjuje isforsirane interakcije na minimum, tako da ja danas vjerojatno neću ić nigdi, a sutra idem u šumu tražit one vrganje od gospođice Vegić, šta bi samo ona pasla vrganja, šta meni fali.
Da se vratimo na današnju temu, ako je neko umjetnik, ko Stevo Karapanža recimo,( guglaj zlato guglaj) a Stevo je istovremeno i narkoman i zlostavljač ko Rajko, jel vi onda samo pročitate Stevin recept, ili pratite Rajka na enstagramu, i onom drugom šta uvik zaboravin, i lajkate mu dopisuvate se šnjim šaljete puse, i tražite aVutogram.
Post je objavljen 29.08.2020. u 07:17 sati.