Nešta si razmišljam kak su zapravo pametne mlađe žene koje si nađu srodnu dušu zvanu sugar daddy. Malo zažmire na zločeste komentare tipa - šta će ti ta zgužvotina u životu, jel studiraš arheologiju i da ne nabrajam dalje, al si osiguraju život.
Doista, to daleko uspješnije funkcionira kod selebritija. Šta će joj sugar daddy koji nema cvonjka u džepu, ni za šalicu kave a kamoli nešta više? Kad već bira onda treba znat odabrat onog koji po mogućnosti može štagod i ponudit i odvest je nekud ( pa ak je baš on nemre odvest da barem plati da nekud ode, recimo na neki vikend u neki fensišmensi spa centar il tak nekud ).
Al idemo od početka. Svi znamo da je jako teško srest srodnu dušu. Zato se možda najbolje prepustit trenutku, da ne kažem trenucima pa od izvjesnog broja ponuđača mora prebrat najsrodnije moguće, znači da je još donekle pokretan, po mogućnosti bez gebisa i da je toliko srodan da može riješit neke krucijalne probleme. Naravno da nije baš sve idealno i srodno, mora se tu štošta i progutat; pa nemre očekivat da će je prihvatit i obitelj i prijatelji i susjedi od srodne duše. Bude tu koječega, al u principu kad se nađe odgovarajući sugar daddy onda se malo ogluši pa čak i zažmiri na jedno oko, ako ne i na obadva. Jer budimo realni, ak ona ima naprimjer trideset a sugar daddy pedeset i neku onda tu malo ima i nesukladnosti u veltanšaungu, pa izgledu, pa svačemnečem. On pamti prve albume Azre, a ona misli da on priča o nekoj curi koja se tak zvala. On je debelo završio neku školu kad je njoj prerezalo pupčanu vrpcu. On možda malo ima ajmo tak reć drugačije definiranu muskulaturu, pa kad se skine u kupaće gaće uvlači zrak dok ne poplavi ko tinta. On je sklon retrovečerima uz neke stare filmove koje je gledo u kinu dok su se još otkidali kuponi na kinoulaznicama, a njoj se ide u gužvu među mlađariju. Da ne idem u velike dubioze, drastične su razlike.
Evo kad bi recimo ja morala nedajbože nać sugar daddya...pa to bi bio spektakl epskih razmjera. Jer moj sugar daddy moro bi imat barem sedamdesetosam. Znači pada u vodu ono pokretan i bez gebisa; jebiga, izglođu se i zglobovi i zubi s godinama, pa nije čovjek kriv šta se rodio puno prije mene a srodna mi je duša. Pa kad obuče kupaće i zaševrlja držeć me pod ruku prema bazenu. Pa kad mi počne pričat o plesnjacima iz doba svitanja civilizacije. Pa sve tako čudnovate zgode ko kod šegrta Hlapića, samo bez ćuke i Crnog čovjeka.
Nije mene mater rodila za pronalaženje takve srodne duše. Moj genetski kod nema dovoljno jaku želučanu kiselinu i središnji živčani sustav, ne bi mogla hendlat to prokenjavanje. Al zato imam kredit koji uredno otplaćujem i znam ić na poso. Usput malo i pišem, sebi za gušt.
Jesam li zato pametnija i bolja, il sam gluplja i lošija - o tom potom. Ostala sam svoja, ovakva kakva sam.
Post je objavljen 24.08.2020. u 22:06 sati.