Bože kako su nezahvalni ti gastarbajteri šta odu u Nemačku brat kukumare i paprike.
Gospodin švabo poljoprivrednik ih smjesti u preuređenu garažu od traktora, njih trideset u osamdeset kvadrata osan u svaku sobu, svako jutro ih organiziranim transportom fau we karavelon iz 82, u cik zore vozi u polje, i u sumrak vraća Nazad di radu na konkurentnosti nemačke poljoprivrede, i još in svaki misec da sedansto maraka, ne naplaćuje in ni ranu, ni spavanje, ni prijevoz.
I onda se taj gastarbajter, kad prođe sezona kukumara, vrati, upiše u radničku frontu ili neku od drugih sastavnica platforme, jebate ka da će naftu vadit, Moremo i viče kako ništa u Hrvatskoj ne valja, i da moramo razvijat zelene javne nabave i sve mora bit zeleno i crveno, jer drugarici Radojki tako najbolje stoji.
Hrvatska poljoprivreda nikako nemore bit konkurentna, jer kad bi neko tries radnika metijo u priuređenu garažu od traktora, i vozijo ih u cik zore, nekin oldtajmeron, i vraća u sumrak i da in pet iljada kuna, ne da bi svi ošli ća, nego niko ne bi ni doša.
Kod nas se niko ne bavi suton konkurentnosti poljoprivrede, mi se bavimo obilužavanjem kad je koga ko pobijo.
Prvo su Srbi slavili kad su oni imali ustanak i pobili par tisuća hrvatski civila, tamo je bijo osim Milorada i Stipe Mesić koji najviše voli slavit kad neko pobije par tisuća Hrvata.
Jel morete vi zamislit da u oboj zemlji ima toliko idiota da notornog kriminalca, fašistu, jugoslavenčinu, komunjaru, špijunčinu i budalu dvaput biraju za predsjednika, ko zna more bit da i kod nas na blogu ima kretena koji su glasali za Burduša.
Dobro to je prošlo, i sad Srbi Oće da hrvatski precjednik inače po vokaciji teška budaletina, ili prajmminister, ili neko ide tamo u neko selo Slavit kad su Hrvati ubili pet seljaka.
Mislin ako Srbi mogu slavit kad su poklali Hrvate, šta Hrvati ne bi mogli slavit kad su pobili Srbe.
Ali to nije sve, ako nazovete odma dobit ćete i proslavu Oluje.
Oluja je ono kad su Hrvati vrlo neuviđavno išli oslobodit svoju zemlju, koju su Srbi okupirali i tili otet.
Umisto da su vikali krajina je srce Hrvatske, oni su kao što rekosmo krajnje neuviđavno to oslobodili, šta kod svakog Srbina izaziva nelagodu i ka šta je reka potpredsjednik vlade Milošević neki grč u želudcu, koji se more razvit u proljev, pa je najbolje da ni ne ide u Knin na proslavu, da se ne bi dogodilo da nam potpredsjednik vlade s proslave dođe usran.
U mene u preduzeću, obzirom da su mladi simpatizeri radničke fronte i naftna platforme Moremo, ošli u Nemačku brat kukumare, a oni stariji iskusniji su prikopčani na državnu sisu, iako je plaća dosta veća nego kod švabe poljoprivrednika, i ne čeka se mrak nego se već u pet ide doma, i još se dobije ručak svaki dan, jedva smo našli radnike koji bi razvijali konkurentnost, na natječaje se nikad niko nije javio, niti barem da pita kolika bi bila plaća, pa smo nekako putem radio mileve našli dvojicu, je da su stariji od mene, ali braćo i sestre kad je konkurentnost u pitanju nema biranja.
Prošlo je dvi godine da je umra Oćalinko, ne znan kako je bilo kod vas u tim nedođijama, ali mi kad bi sili uz more sa nekin fureštima, sa ciljom da in pokažemo nebo, ili plafon, neko bi uvatija gitaru i zapiva neku od Olivera ili od Miše, mogli smo mi intimno bit pankeri, rokeri, ipici, metalci, darkeri, kad je tribalo razvijat bilateralne odnošaje, uvik se izvlačija najjači as iz rukava, pa sad ko je šta akuža.
Ništa te furešte nisu razumile, ali su znale da se nešto važno događa, znale su pripoznat svečanost momenta kad bi zapivali Poljuuuuuubi zemlju, razigranost momenta kad bi mutili jaja, dramatiku konačnosti u ostala si uvijek ista, dok bi sa zadnjim tonovima Cesarice, tim fureštima sa zvizdama u očima mudante same padale.
Sad je drugo vrime Oćalinko je partija, a ni Mišo nije baš najbolje, furešte mudante skoro i da nemaju, imaju neke špage, ali zato imaju maske, nema ništa lipše vidit nego fureštu u tangicama s maskom.
Kad smo mi pivali Cesaricu, dok su cvrčki pivali pismu, sa ciljom da nekoj fureštoj pokažemo plafon ili nebo, bila je u điru ona sida, samo nije bilo enterneta ni Billa Gatesa pa smo nekako prošli nečipirani.
Danas je u điru Korona, i šta će sad mladi, kad ni Oćalinka više nema, a ni Mišo se baš ne osjeća najbolje, Oće uzet gitaru i zapivat neku od Marka Tolje, od toga ni maska a ni mudante neće spast.
Ka šta bi reka naš konobar Zvonko uvik krajem desetog miseca, ko je ove godine jeba, jeba je, ko nije i neće.
Post je objavljen 30.07.2020. u 06:48 sati.