A ja sam se budila svakih sat vremena, da ih pokrivam laganim pokrivačima, koje onako zbace sa sebe, pa budu ledenih nogu.
I zamišljala sam..ko zna kome će ta mala djevojčica jednog dana tako spavati, na ruci, na prsima.
I obuzela me neviđena ganutost.
( suza je suzu stizala)
Samo da bude pametnija od mene.
Samo da je ne povrijedi.
Samo da izabere pravog.
Samo da bude kraljica, da bude voljena.
Mali ljupki nosić, duge trepavice,
kosa razlivena kao zlato po mojoj ruci.
Neka bude hrabar.
Neka bude princ, a ne žaba.
Ko zna koliko će ipak žaba morati
Poljubiti
Koji će ostati ono što jesu
Žabe
A ne možeš znat, dok ne poljubiš
I onda ti dugo bude
Taj žablji okus u ustima
A kad je zora zarudila u jednom dahu
Sobom su zatitrale zrake
Ko snopovi njihovih noćnih snova i priča
Ko treptaji mojih najmilijih želja