Sinoć sam zatvorila škure jer je lampalo. I kad je Darka lupala činilo se da je mrkla mračina. Otvorila sam vrata u šlampavoj majci, u kojoj spavam. I kad sam tila izustit, di ćeš ranije, vidim joj u rukama pjat s narezanim pršutom, pancetom i sirom iz mišine. Uletila je u kužinu ka da je njena. I kako ju je Bog stvorija tako landravu, rekla je, aj, ne zvizdi u praskozorje. Ne pitaj ništa. Reži kruv i navisi kavusinu. Ovo je sve naše domaće, iz Zmijavaca. Korona je. Triba se dobro podložit.
Gledan sat na zidu. Sedam manje kvarat. Gledan sat na mobitelu. Isto. Majke ti one, šta si nervozna, sikče Darka. A di se to tebi, molin te, priši? Sidi. I slušaj, zaronzala je.
Narezala ja kruv, stavila kavu i zarolala si fetu pršuta. A Darku otvorilo.
Mater mi se ne vraća. Popizdila je. Rekla je čači, il ona il njegov brat. I onda je čača jučer razgovara s Jerryjem. Objasnija mu da ne može živit u kući. I ne dat ni centu za spizu. A tako već živi tri miseca.
I da mu nevista kuva, pere, pegla i servira. A on joj poklonija kuhinjsku krpu. I zato je uvriđena utekla. I on će se bez nje ubit. Ili doć živit kod Darke u Split.
E, tu smo se već obje zagrcnule. Jeba te led, rekla je. Da čača dođe živit s menom, ja bi se ubila. Iman muža, četiri sina i još mi samo on fali. Zarolala ja još jednu fetu pršuta i pitan je već nervožasto, kako je sve to završilo?
Kako je završilo, ponovila je. Ratom! Eto, tako.
Jerry je ponudija za stanovanje i hranu sto australskih dolori misečno. A čača ga je posla u materinu i reka neka se tako škrt gonja nazad odakle je doša. I neka tamo vata i jede klokane. Jer da bolje nije ni zaslužija. I tako su se braća deboto potukla. Jerry je skupija prnje i otiša u nepoznaton pravcu. I sad čača doziva mater da sve ide opet po starom. Al, sad mater neće. Rekla je čači da ni njemu više neće bit sluškinja. Da su joj svi dopizdili. Samo je iskorištavaju. I da će ona kod Darke u Split.
Daj onu travaricu, od jučer, zaskvičala je Darkerica. Lakše bi mi bilo da me strefi korona nego ove prijetnje da će starci doć živit kod mene.
Bome smo nalile po bićerin. Onako lipe žute. Ljekovite. Nazdravile za bolje sutra.
Znam ja da će već sutra ona u praskozorje opet na vrata.
Neka. Ne traje ni godišnji do vijeka.
Post je objavljen 25.07.2020. u 16:40 sati.