Kako smo mi jedno malo misto, odma se sve sazna. Pa i to, da je zbog Jerryia, žena otišla iz kuće.
Zato je Darka jutros najranije kucala na vrata i zavapila. Majke ti one, kuvaj najjaču crnu. Bez cukra. Nek me prikine na pola. Evo, dođe mi se ubit. Čekam cilu godinu godišinji. Pobignem iz Splita. I onda upadnen u obiteljsko sranje. Mogu li se preselit kod tebe pa ćemo skupa za Split?
Izvadila nam ja doručak. Sila da prodivanimo u miru. Kad njoj zazvrči mobitel. Ravel. Bolero.
Gledam je kako se mršti, propituje, kada, kako, di, jesu pohvatali kontake. Prekine vezu i kaže, jeba te led, javila mi sestra iz ambulante, imamo koronu u mistu. Asimptomatsku. Oboljela nema di nije ovih dana lampala. Dica joj isto. Doktorica mora u izolaciju. Sestre iz laboratorija isto. I pacijenti od doktorice.
Ja izbečila oči. Pa to je onda cilo misto. A onda Darka, na mah, izustila ko zvončica, davaj travaricu. Onu domaću. Krenimo odma s dezinfekcijom. I tako smo, posve neplanirano, u samo praskozorje, nazdravile Jerriyu, njenoj materi jer je umakla iz kuće, traveši s Australian maps, a nismo zaboravile kucnit bićerinima i uzdravlje koroni. Ako zagusti, muž joj je poznati likar u Splitu. Bit će nam šanse.
Sad ćemo, kad se ova beštija razmili, bit vijest u vijestima. Pa će se moć snimit drugi dio, Kako je počeo rat na mom otoku.
Post je objavljen 24.07.2020. u 15:23 sati.