Onom ko je izmislio vešmašinu treba podić spomenik veći od Kipa slobode. Jer su naime do izmišljanja vešmašine žene glumile istu, samo bez centrifuge.
Ajde pokušajte vi mlađi zamislit šta znači prat na ruke recimo deke, po mogućnosti one šta prekrivaju bračni krevet? Pa to treba osam žena simultano žmikat da ižmiče jebote, i još ne ižmiču dobro, jer tom dekom prekriješ auto da ga led ne stuče. Pa je ti operi na ruke i ižmiči i prostri da se suši. Flekanje onih finih damastnih stolnjaka i heklanih miljeića da se ne spominje; onaj kome bi recimo pala cikla il komad filane paprike na stolnjak riskiro je teški verbalni, ako ne i krvni delikt. Nije bilo ko danas veniša i tih sredstava za štokakve mrljetine, pa ti skini flek od cikle sa stolnjaka. Kuhinjske krpe su se recimo iskuhavale u vešloncu odvojeno od gaća, pa onda hlađenje, pa rifljanje vani, pa ispiranje u devet voda i žmikanje i prostiranje na štrik. Plahte, šliferi i taj glomazni veš se prvo namako u koritu, pa isto rifljo i ispiro u devet voda ( možda i kojoj više ako odleti više radiona u vodu za pranje. Pa kad kreneš žmikat i prostirat to je bitka ko iskrcavanje u Normandiji, nikad kraja ni konca. Još po ljetu kako - tako, al po zimi nikako, jer se veš na minus petnajst onakav brzopotezno ižmikan počne kočit čim ga raširiš i zapravo prostireš brzozamrznute plahte i jastučnice i kuhinjske krpe. Sve ukočeno ko da je bilo u kištri za zamrzavanje. Znači riskiraš ne prehladu, neg upalu svega, od mozga do nožnog palca.
Reklame za taj famozni radion su isto bile ajme majko; po njima je žena samo trebala pucnut prstom i usut prašak po vešu i sam je prao. Kako ne, ja sam ista Šeron Stoun al mi je dopizdilo bit u Holivudu pa eto trenutno boravim malo u Hrvatskoj. Trebalo se dobro oznojit da se veš opere na ruke.
Sjećam se kad je mama kupila prvu vešmašinu, pa jedino se ja u njoj nisam prala. Utrpa ko gospođa zmazani veš, nabuba faksa unutra i zatvori prvo vrata od vešmašine pa vrata od kupaone. Nema više potrebe glumit programator pa imat ručno predpranje, namakanje, pranje i ispiranje sa dodatnim programom žmikanja. Dok se veš pere obavi sto drugih stvari i kad je gotovo samo natakrči na štrik.
Danas je još jednostavnije. Novije vešmašine istovremeno su i sušilice, alzo izvadiš suh veš iznutra. Još da se nađe neko pametan da nekak smontira i peglu unutra pa da veš izlazi van speglan, e taj bi trebo dobit spomenik veličine Kremlja.
Pa kad vidim ovu reklamu gdje izrijekom kaže - uvijek nađem vremena za moga muža, pa i onda kad se pere rublje...padne mi klapna.
Jer muž bi dobio sedam bruhova da bar tu i tamo opere neku vražju mater na ruke. Lakše mu je bilo čitat novine, čekat ručak i gledat kak ispaćena supružnica barata opranim dekama i šliferima ko samuraj sa katanom. Šta će se petljat kad nju veseli radion koji pere sam.
( photo by Tportal )