Već sam bivala na površini.
Pa se vraćala u dubine.
Opet izranjam.
Za nova poniranja u nepoznate svjetove.
Koji mame naizgled mističnom prazninom.
Onda shvatim da je sve oko mene puno.
Samo sam ja ponekad prazna.
Pripajam se, žedna, na krvotok morskog beskraja.
Jer tako tečem.
Kad tečem,
onda sam živa voda.
Živa voda je život.
Ja sam život svoga života.
Post je objavljen 11.07.2020. u 09:54 sati.