Večer pada. Palim cigaretu. Umorna sam.
Imam osjećaj da ovih dana vrtim opet previsoke okretaje.
Čim počinjem intenzivno pisati je tako.
Znam što će ih smanjiti, ali će ujedno smanjiti i moju mogućnost da razmišljam.
Svako jutro se budim u 4. Nekad i nekoliko puta ranije.
Pokušavam se ugasiti, ali bezuspješno. Polusvjesna.
U 6 već kuham kavu i spremam po kući.
Možda sam predugo zatvorena doma.
Van izlazim u dućan. Ili do Njegovih.
Ili kad se On odluči izvesti me.
Danas je ljut na mene. Možda s pravom.
A meni treba mrvičak razumijevanja.
Ipak, šutimo, svatko sa svoje strane kreveta.
Odlučujem se ipak privremeno ugasiti.
Znam točno koja mi miligramaža treba.
Nadam se snu. Želim se ne buditi do jutra.
Isključujem se do sutra.
Post je objavljen 08.07.2020. u 20:55 sati.