Zgrada u kojoj zivimo nalazi se u maloj slijepoj ulici u kojoj je jos par manjih zgrada, veliki parking i park. Troje djece, uz mog Frana, dvije curice i jedan deckic igra se svakodnevo zajedno u tom, sa svih strana ogradenom prostoru, dok ih mi odrasli komotno mozemo pratiti pogledom ali i uhom prakticki iz dnevnog boravka, pogotovo sada kada su otvoreni prozori. Osim auta koji se uparkiravaju nema tu vecih opasnosti za djecu skolske dobi. Povremeno dolaze i druga djeca iz susjedstva, ali ovi nasi nalaze se pod balkonima svakog jutra sve dok ih neko od nas ne pozove na rucak, pa onda opet odmah brzo jure van. od kako je pocelo ferije svoje dane provode u hladovini prosranog zelenila upravo onako kako sam i ja kratila ljeta svog djetinjstva. Tako ih je krasno za gledat i slusat dok suraduju i dogovaraju se cime bi mogli izgraditi zoo vrt ili dok jedan drugome objasnjavaju zasto se ne smiju trgati grane.
Sve dok ne padne kisa. Tada se pokisli vracaju u stanove nalik na kutije od sibica i tugaljivo pregovaraju prek balkona. Tak je moj Fran neki dan sav potisten se dovukel gore objesenog lica:
- opet ta glupa kisa. - zali se vec zvrata.
- prestala bu, misko. - mada i nije obecavalo sa sjevera.
- mama, nisam ja mala beba. - protestira zbog ovog " misko ", jer je najmanji i najmladi u ekipi, pa se neprestano ima potrebu dokazivati.
- nisi, velki si decko, to ja iz milja velim. - smijem se.
- htio bi ti nekaj ispricati, nebus vjerovala, stvarno - prilicno je uzbuden.
- da cujem, kaj je bilo? - sve me interesira.
- cure su mi pricale da postoji jedna lutka koja moze uci u druge ljude i onda postane oni. Jako je zlocest i uzima opasne stvari kao sjekiru ili noz. - prepricava mi sav uzbuden.
- uuuuuu, kakva je to prica? - malo vise dramatiziram.
- to ti je film, mama. Hororac. - oci su mu ko pikule velike.
- ho ro rac?! - rastezem - curke smiju to gledati? - iskreno se cudim, oni su meni svi jos bebe.
- Ne! Nisu gledale nego joj je sestricna pricala. Ta lutka se zove Chucky. To je na engleskom. -
- aaa, Chucky, to nije film za vas. - ozbiljna sam.
- ti si ga gledala? - s pravom se cudi jer ja prekrivam oci i na strasne scene iz " Jurskog parka"
. - nisam, Fran - i zastanem - ne volim gledati horore - ne zeleci priznati koliko me strah. -
- one stvarno misle da on postoji. - uvjeren je.
- ma, neeee, naravno da ne postoji, to je samo film. -
- kak znas? -
- filmovi su izmisljeni - pocinjem izlaganje o ketchapu i caroliji filmske industrije.
- ja sam vidio da ima filmova koji su po istini. - kome sad vjerovati, cure vs mama, pita se.
- istina, ima i takvih, ali Chucky nije snimljen po istini, vjeruj mi. Kad budes veci i pogledas neki horor shvatit ces kaj ti govorim. - vidim i dalje dilemu u njegovim ocima.
- ocemo gledat skupa? - iznenadi me
- mozemo, mili, ali mislim da bus tada htio to gledati s nekim drugim. - iskrena sam
- ne moras se bojat, mama, ja cu te drzat za ruku i ovako ti stavit na oci. - prekriva mi oci rucicom.
- neznam, ne volim ti ja bas te hororce. - kaj mogu
- ma daj, pa sad si rekla da to nije zastvarno. - tako je ozbiljan da mi je smijesno.
- ajd, kad budes dovoljno velki dogovorili bumo se, moze. - vise konstatiram.
- moze, mama, i ne moras se toga bojati kad si rekla da uopce ni ne postoji. - pametno moje.
Navecer prije spavanja dode se prismajhlati:
- jesi sigurna da Chucky ne postoji? - u strahu nisu samo oci velke.
- sigurna sam, ljubavi. To je samo zmisljena prica za bedasti film. -
- zasto onda cure misle da je stvaran? - nesiguran je
- zato kaj cure nisu razgovarale s mamom i tatom o tome nego su poslusale i povjerovale sestricni koja je samo curica kao i one, mozda nesto starija. - valda sam u pravu.
- aha, dobro, laku noc. - zijeva.
- spavaj, srecice, i lijepo sanjaj. - ljubim ga
- i ti, mama, a ako budes mozda sanjala nesto strasno ja cu ti doci u krevet, samo me zovi. -
Post je objavljen 04.07.2020. u 08:45 sati.