Spavao sam možda sat vremena kad me probudila zvonjava mobitela. Bila je to Anđela.
"Je li Tanja dobro?!" - upitao sam uplašeno, ne vodeći računa o tome kako Anđela nije mogla znati da je Tanja završila u bolnici.
"Šta je bilo Tanji?"
"Joj, Anđela, ti si. Nemaš pojma šta se sve sinoć izdogađalo, nisam ti ni stigao javit."
"Nemoj mi reć da je nešto loše."
Osjetio sam u njenom tonu jako čudan prizvuk.
"Imam dojam da me nisi zvala ovako rano samo da me pitaš kako sam."
"Nisam. Joj, Dario, ne znam kako da ti ovo kažem..."
"Reci, hajde."
"Maloprije sam doznala nešto užasno. Sledila mi se krv u žilama."
Tu me prepala do srži. Što se sad moglo dogoditi, zar nije bilo dosta ovo od sinoć?!
"Izgleda da je Borna počinio samoubojstvo. Jutros su ga pronašli obješenog u sobi."
Skoro mi je mobitel ispao iz ruke. Nisam mogao vjerovati što čujem.
"Možemo li se nać na kavi da ti ispričam sve u detalje?"
Poklopio sam i nepomično sjedio na krevetu. "Ovo se ne može događati!" - pomislio sam.
Putem prema kampusu, primjetio sam da me neki poznanici čudno pogledavaju i komentiraju.
Nije valjda da se već pročulo o Karlu i meni?
Sjeo sam na kavu s Anđelom.
"Šta se desilo Tanji? Nisam te htjela pitat preko telefona."
"Ne možeš ni zamislit. Uhvatila je Karla i mene u krevetu."
"Ma daj!"
"Tvrtko nas je čuo u mojoj sobi i zvao ju je da dođe. Kad nas je vidjela tamo gole, ne mogu ti niti prepričat kakva je bila reakcija."
"Isuse!"
"I to nije kraj. Toliko je bila pod šokom da je na kraju popila šaku tableta i završila u bolnici. Šta ću ako umre? Bit ću odgovoran za nečiju smrt!"
"Polako, smiri se. Jesu je odveli na ispumpavanje želuca?"
"Jesu. Još je u bolnici, nemam pojma kako je. Pretpostavljam da bi me Mirna ili Karlo nazvali da se nešto dogodilo. Ali Borna, je li moguće da je mrtav?"
"Ja sam još pod šokom. Znaš ona cura kod koje sam se raspitivala za njega još dok ti se sviđao? E pa ona mu je prva susjeda. Kaže da ga je otac pronašao u sobi i da su ga morali trpat tabletama za smirenje zbog šoka, jadan čovjek. Ali još nešto su pronašli pokraj njega."
"Nije valjda...oproštajno pismo?"
"Upravo to. Ta frendica je saznala i sadržaj pisma jer je načula policajce dok su ga čitali."
"Daj govori!"
"Izgleda da se Borna ubio zbog nesretne ljubavi."
"Ajme! Zna li se tko je bila cura?"
"E, o tome se radi. Nije bila cura, već dečko. Borni se sviđao neki dečko."
Trnci su mi preplavili tijelo.
"Isuse bože! Jel pisalo ime dečka?"
"To nije, ali je napisao da se nije mogao više nosit s tim osjećajima i da nije imao hrabrosti priznat roditeljima da je gej dok je bio živ. Zato se ubio."
Nisam mogao doći sebi od šoka. Što ako sam ja bio taj dečko? To bi onda značilo da možda nosim još jednu osobu na duši. Kasnije mi je palo na pamet da su svi oni pogledi na ulici bili zbog Borne, a ne Karla. Možda se nekako pročulo da sam bio zaljubljen u Bornu i da se zbog mene ubio. Paranoja me je u potpunosti obuzela. Imao sam toliko pitanja, a nijedan odgovor.
"Ne, ne, ne, ovo nije moguće, ovo mora da je san!" - ponavljao sam kao papagaj.
Popodne me nazvala Mirna da mi kaže da je Tanja dobro i da se oporavlja. Nisam je ni stigao ništa drugo pitati, već je prekinula. Shvatio sam da su svi i dalje ljuti na mene.
Spakirao sam stvari i krenuo na autobusni kolodvor. Odlučio sam se vratiti doma i ostaviti ispite dok ne dođem sebi. Putem do kolodvora vidio sam poruke od Tvrtka, Karla i Mirne.
Tvrtko: Stari, razmišljao sam o onome što sam ti rekao i žao mi je. Teško mi je zamislit da voliš dečke, ali nije ni to kraj svijeta. Ne želim da se iseliš iz stana. Ja dolazim za pola sata s posla pa možemo popričat.
Karlo: Dragi, oprosti mi što sam te onako napao u bolnici. Tanja je dobro, hvala Bogu. Pričao sam s njom i izgleda da je prihvatila sve što je izdogađalo. Ajde dođi do bolnice da popričamo.
Mirna: Oprosti što sam ti maloprije poklopila slušalicu. Jednostavno mi se sve skupilo, ne znam kako reagirati na ovo. Maloprije sam razgovarala s Karlom i bolje shvatila što se točno među vama dogodilo. Nadam se da se brzo vidimo.
Unatoč porukama, kupio sam kartu i sjeo u autobus. Dok sam odlazio, promatrao sam taj grad u kojem sam proživio toliko toga i pomislio kako se nikad više ne želim tu vratiti.
Post je objavljen 29.07.2020. u 22:27 sati.