Nekoliko dana nakon razgovora s Bornom, zvao sam Anđelu u večernju šetnju.
"Moram ti reć da se napokon osjećam slobodno, više ne mislim na Bornu."
"Rekla sam ti ja da se moraš suočit sa svojim osjećajima da bi ih mogao prevladati."
"Ti si uvijek u pravu, Anđela. Sad napokon mogu dalje, iako mi se još sviđaju Mirna i Karlo."
"Dakle još nisi skužio tko ti se od njih dvoje više sviđa?"
"Ne znam. Sviđaju mi se i on i ona, ali na drugačiji način, teško mi je uspoređivat te dvije stvari. Sad ih samo želim oboje zaboravit, jer sam siguran da su i oni krenuli dalje."
Jutro nakon, dobio sam poziv od Karla.
"Dario, prekinuo sam s Tanjom. Možemo li se vidjet negdje?"
"Okej, ajmo na kavu."
Čekao sam ga dvadeset minuta kad se napokon pojavio.
"Oprosti šta kasnim."
"Nema veze. Nego, jel moguće da ste prekinuli?"
"Ne pravi se, znaš da se to odavno kuhalo i znaš jako dobro zbog koga."
Zaglumio sam da mi ta zadnja rečenica nije laskala.
"Kako je Tanja reagirala?"
"Katastrofalno. Počela je plakat i hiperventilirat, u njenom stilu. Ja sam taj prekid pokušao obavit što je moguće bezbolnije, ali s njom može samo uz tonu drame."
"I šta ćeš sad?"
"Ne znam. Imaš li ti nešto u planu? Koliko znam, ni Mirna i ti već odavno niste skupa."
"Nismo. Sve zbog tebe, bio si previše zločest" - rekao sam to u zavodljivom tonu i vidio da mu se svidio takav način razgovora.
"Znaš ti jako dobro da ja mogu bit još više zločest, ako me se izazove."
"I ti znaš da se ni ja ne dam tako lako gadovima poput tebe" - izazivao sam ga još više.
"Šta kažeš da ti uvečer pokažem koliko zapravo mogu bit zločest?"
Uvečer je došao do mene i ušuljao se u moju sobu da ga Tvrtko ne čuje. Ubrzo je sva naša odjeća bila na podu, a ja sam strastveno uzeo njegovu batinu u usta i počeo mu pušiti brzim ritmom, gušeći se u njegovom debelom udu. Prošao sam jezikom svaki dio njegovoga tijela, a zatim sam ga gurnuo na krevet i zajahao ga. Rekao sam mu kako želim da bude jako zločest i da nema milosti prema meni. Taj put smo izmjenili brojne poze i doživjeli orgazam više puta. Jednom kad bi netko svršio, samo bismo nastavili kao da se ništa nije dogodilo. Ja sam se oslobodio straha od analca i naučio uživati u njegovom pitonu dok je bio unutar mene. Seks je trajao preko sat vremena, a onda smo samo legli na krevet, kao da nas je pregazio autobus.
"Znam da se ponavljam, ali stvarno mi se sviđaš, Dario."
"I ti meni Karlo, i ti to jako dobro znaš. Dok te nisam vidio u teretani kako vježbaš, nisam ni skužio koliko si zgodan. Te ruke, ta leđa, to dupe! Neću nastavit jer sam se opet napalio, a nemam snage za još jednu rundu."
"Šta misliš, kuda ovo vodi?"
"Ne znam, nisam razmišljao o tome. Znam samo da mi je lijepo s tobom i da ne želim da prestane."
"Jel se možeš zamislit u vezi sa mnom?"
"Pa... Sve više i više. Ne želim previše žurit, ali ako ovo potraje, volio bih da budemo baš u pravoj vezi."
"Eto ga, dogovoreno."
Nastavili smo se ljubiti još neko vrijeme, a onda smo čuli agresivno lupanje po vratima.
"Dario, otvaraj! Znam da je Karlo s tobom, vidjela sam vas kroz prozor!" - urlala je Tanja.
"Brzo, oblači se!" - uplašeno sam rekao Karlu.
Tek što smo se krenuli oblačiti, Tanja je ušla u sobu i zatekla nas gole, a Tvrtko je stajao iza nje.
"Znači, istina je? Vas dvojica ste skupa!"
"Tanja, nisam htio da ovako saznaš" - rekao je Karlo. Ja od šoka nisam progovorio ni riječi.
"Ne mogu vjerovat da mi se ovo događa. Ne, ne, ne. Ovo nije istina!" - smirivala je sebe Tanja, prije no što je izletila iz stana. Karlo je odmah poletio za njom.
Pogledao sam Tvrtka koji me je gledao s dozom srama i gađenja.
"Dakle, moje sumnje su točne. Nije meni bez razloga bilo čudno kad mi je Ivana rekla da ste bili u sobi polugoli."
"Ti si je pustio unutra. Zašto?"
"Zato šta sam je ja i zvao da dođe kad sam vas čuo kako se zabavljate u sobi."
"Zašto si to učinio? Mogao si pretpostavit da će njena reakcija bit ovakva."
"Možda zato šta je onaj kreten ne zaslužuje? Koliko već dugo joj se upucavam? Siguran sam da bi do sad, ako ništa, barem izašla sa mnom da nije bilo njega."
"Ne mogu vjerovat da si to napravio iz ljubomore na Karla."
"Kako god. Sad smo pri kraju godine pa te neću tjerat, ali želim da iduće godine tražiš novi stan i novog cimera, na mene više ne računaj i zaboravi da postojim."
Nakon što je to rekao, odjurio je u svoju sobu. Ja sam ostao nepomaknut na hodniku i fiksiran u jednu točku. Što će sada biti sa mnom? Svi će me mrziti zbog ovoga što sam učinio, nitko mi se više neće htjeti obratiti. Ostat ću sâm, bez prijatelja, bez ikoga.
nastavlja se...
Post je objavljen 25.07.2020. u 21:00 sati.