Prošli vikend odlučili smo ( ja ) malo da nam guze puta vide. Nikud daleko jer Samobor jako volim a vidi me puno prerijetko. Tak da smo samo krenuli.
Ok.....ok....nije to bilo samo jer su poduzete neke akcije da se Maleni odobrovolji i krene
Početak puta...Anin perivoj koji vodi do kapelice sv.Ane.
Kad smo već krenuli po šumama i gorama onda to ne prolazi bez partije
Kroz gustu i strmu šumu nazirale su se ruševine...naravno da smo odmah krenuli u istraživanje.
Dakle....krenuli smo putevima Đeki čena
Pa ak može Đeko skakati šta ne bi i moje muško
Ja sam krenula poprek al sam skužila da šteta uništenog drveća pa sam ostala lovit zrak.
Vama muškima je ova slika sigurno poznata " šta je meni ovo trebalo "
A sada malo ozbiljnosti.... ostaci tvrđave koja ima puno potencijala da se obnovi i postane zanimljivo izletište. Put vodi kroz šumu, nije strmo,nema puno pješice i ima dosta klupica za odmoriti. Bilo mi je drago vidjeti mlade kako se zabavljaju tamo. Ja sam se osjećala kao princeza,gurkala se posvud,pentrala svud di sam mogla.
Princ drži sve pod kontrolom
Princeza je opet krenula generalku radit.
Gospon Princ je dreknul i rekao da sjedne i ne mrda....i naravno,nek bude tiho.
Na kraju je tu njezinu poslušnost nagradio veeeeeliiikooom kremšnitom
I tak...ima toga još ali s obzirom da me danas manhe boli sveeee idem nekaj delati .