Cvrkut ptica je jedino što čujem u ovom trenutku.. mir..spokoj..gledam u bistru rijeku koja teče okružena mnogobrojnim zelenilom..pitam se što li sve ona vidi na svom putovanju..od svog izvora pa do ušća zasigurno otkrije mnogobrojne tajne..ali ih sve ponese sa sobom.
Sigurna sam da su mnogobrojni ljudi plakali pored rijeke..mnogo njih je bilo sretno..a nečiji život je prekinut u njoj..
Ne želi odati svoje tajne, samo teče i teče...BAM,BAM,BAM... odjednom začujem udarce o vodu, zainteresira me taj zvuk..brzo ustajem i šuljam se prema obali..ugledam dabra kako pliva i lupa svojim repom o vodu (barem mislim da je dabar,možda i nije)..smješkam se i promatram ga...Bzzzz...AUCHHH!!! Ljutita pčelica me ubola i to nekoliko puta.. moj mir je poremećen.. odlazim iz zelenila i zaključujem da zelena boja nije za mene... držat ću se ipak plave ;)
Post je objavljen 11.06.2020. u 18:06 sati.