- Samo nek znaš, i ja mijao tebe. Puno, bez obzira na sve.
- Znam. Obostrano je. I ne stidim se toga, niti me je sram tebe. Samo imaš krivu percepciju, ali nek ti bude, gledaj svijet od sebe ... ja ti nisam kriv za sve te godine, ni ti nisi kriva za moje ... ali da smo si valjali ovih godina, itekako jesmo.
- Jel ovo oproštaj? - upitam.
- Jel želiš?! Mislim, u takvom sam elementu da na sve pristajem osim da budem na teret nekome, a jesam na neki način tebi ... a to nije dobro za tvoj rast. Ali, kao takav, moram biti spreman i na oproštaj.
- Neću te ostaviti na pola puta. Kad riješiš što trebaš, čini što god poželiš.
- Najbolje se osjećam kad se ne osjećam. Fali mi more ... voda ... korijen ... drvo... nebo ... plavi horizont ... naposljetku, falim i sam sebi ... najviše si sam falim ...
- Fališ i meni, samo ponekad, jednostavno, moram se maknuti na koji dan. Zbog tebe i zbog sebe ...