Jin još spava, nije ni čudo koliko se jučer naradio. Svi nešto rade gore osim mene, koji jedino uporno učim Jina, gdje je granica između našeg i susjedovog koja se ne prelazi. Zna on to već, al mora se malo igrati i provocirati.
Prekinuo pisanje posta jer je šef napokon ustao, išli u šetnju, vidim da se čudi da nikog nema, pa svi svoje šetnje mnogo ranije obave, kao i mi nekad.
Večera bila odlična, baš po mom ukusu i okusu.