Pregled posta

Postkoronski stres

Prošlo je ono najgore, makar po restrikcijan i zabranan svega & svačega ... a kako san ja spretan i sritan čovik, mene je odrapilo duplo ... Dunkve, Kobila Suzi se bila teško razbolila. ne od COVID-a, šporkaćuni jedni, pa je završila kod veterinara 25. četvrtoga ... a tek san je jučer priuzeja!
Sve odlično, osin klime, koja će bit gotova u ponediljak. Ko če čekat još dva dana ... odvešću je u ponediljak kod „klimatologa“ a ovi vikend triba nadoknadit izgubljeno.
Astimalumujsu ... sad tek vidin ča klima znači. Taman je sveti Lovre naložija onu nebesku pećicu, a ne smin vozit sa otvorenon ponistron jerbo bi se u ponediljak okrića ka Gracijela, pokoj jon duši
Rekli bi zli jezici, pravi Geremia Lettiga (hrv. Jeremija Lešina, u prevodu Nenada Brixyja). Jučer smo bili samo malo protegnit gume po Kaštilima. I popit kafu u smiraj dana na krovu „Mall od Split“



... a danas smo se Zakonita i ja uputili u par posjeta koje do sad nismo mogli učinit. Nabavit za Vinkicu novu tastaturu jerbo je svoju staru sredila glede „školovanja na daljinu"



Povirili smo do rodijaka Damira ča me je infeta sa viruson skupljanja sličic „Životinjsko carstvo“ odnit duplikate ... pa san povirija prijatelja Scotta koji mi je plastično objasnija zašto ne izlazi vanka njanci u spizu ... „pa mater i ja imamo zajedno cca 150 godina“ .... A onda parkirat na Rivi i đir do Pjace. U „Kraševu“ butigu, odnit ispunjen album i priuzet slatki paket ...
Prispili smo taman u doba predviđeno za dezinfekciju „Bonbonniere“ pa smo sačekali u obližnjemu kafiću uz nezaobilazni Ness. Zakonita od vanilije, a meni od čikolate ... I to mi je falilo ova dva miseca, sad triba nadoknađivat, ubrzano
Ne budi lin, vrime je ionako bilo idealno za slikavanje, a moja makinjeta isto nije dva miseca bila vanka ... lipo se vidilo koja je ura ...



Ne more se baš reć da nima ni pasa, ka ča se vidi na ovoj slici, samo, u ova doba prijašnji godin nisi moga nać misto ni na zidiću, atroke u kojemu kafiću na Rivi oli Pjaci



Stari dil grada se pritvorija u gomilu bankomati (slika gori) ili konoba/restorani/brzogriza (fast fooda) ka na donjoj slici, di smo ka mulci isprid butige od „Jugotona“ čekali kad će doć koja nova ploča ...



Sad samo stari štandarac, sa stihovima T.P. Marovića, svidoči o prošlin vrimenima ...



Cili grad je umiven i sređen, čeka je ka zapeta puška dolazak domaći gostiju i furešti iz ciloga svita ...



Znalo se dogodit da prođeš cilu Pjacu i sve do Peristila ne čuješ domaću besidu ... a sad, da se vratimo na drugu sliku, deboto ni pasa (cucka, za sjevenjake)
I kampanel sv. Duje se pridružija onoj #ostanidoma, pa je i on meknija masku ...



... zlu ne tribalo, ako ča promakne ovin zvirima na podanku ...





... neće sigurno ovoj crnoj, šutljivoj & zagonetnoj ...



Utekli smo kroz podrume doli na Rivu, po „Kobilu Suzi“ i bižmo ća doma, iz ovega sablasnoga grada duhova, koji ka da još spava zimski san.
Nima još kina i koncerti, teatar je tek nikidan otvorija vrata sa „Laponijon“ koju je smilo gledat tek stopedeset svita ... i ča je najgore, nima „Ultre“.
Znan da su se na tu vist zlobno, iako to nije nimalo kršćanski, nasmijali najtvrdokorniji vjernički krugovi, koji su u zabavi omladine iz ciloga svita vidili Sotonu. Iako je dotični na puno mista oko nas već udomaćen, ali ga takvi nećedu oli ne moredu vidit ... ali ne bi sad o tome, moga bi do ujutro pisat ali nikakve koristi, samo bi mi tlak skočija ... Žaj mi je ča nima „Ultre“ najpri radi omladine koja bi se oti par dan zabavila, došlo bi is sa svi kontinenti osin valjda sa Južnoga pola, a i tamo bi se naša koji pingvin ča bi zaplesa ... meni bi is baš bilo lipo vidit onako mlade i zaigrane, a i naš svit bi zaradija malo šoldi. Doduše „u svakome kukolju jema žita“, kako je reka Davor Šuker, pa bi se i kod naši „biznismeni“ našlo oni ča bi konobu punu tufine (vlage za sjevernjake) iznajmljiva deboto ka predsjednički apartman u Šeratona, a da ne spominjen one ča su „Andole“ prodavali ka „Ekstazi“ ... e takve bi sa gušton priko kolina pa šibon po guzi, pa neka do ujutro zovu Plavi Telefon
Reka san već da mi ovo sliči na jedan veliki zimski san sa noćnin moran, za kojega se nadan da će uskoro završit, i da ćemo se probudit, u normalnome, da ne rečen u „novome normalnome“ svitu.
A do onda ... Zdravi i veseli bili!!!

Post je objavljen 23.05.2020. u 20:40 sati.