Marketing
PARIĆAT SE I PUTOVAT PUT PRAGA
Ni bilo druge nego se parićat i putovat put Praga ako mislin izvuć živu glavu. Ova rećenica je kako i ona iz čitanke kada san hodi u pervi razred osnovne škule. Kada smo ucili slovo P onda je štivo bilo:- Pero i Panta pošli na put. Ovaj put smo ja i tast bili oni ki su partili na put. Mora san mu predat plan puta, jer mi svi ovi dani ni da mira. Koliko put smo se dnevno culi, nema broja.
- Vidiš Ti kumpanjo moj, kako je sve ispalo. Ni druge nego se borit.
- A ca si ti misli da ćeš pasat bez borbe. Glavu gori Bebiću i jaci si Ti od tog zla. Vidit ćeš da će sve bit dobro.
- Iz Tvojih usta u Božje uši, ca se rece.
- Ma nego kako. Znan da te malo streslo i ca si prijateja izgubi. Život je to moj Bebiću. Nisan ga dugo vidi, zapravo reć nisan ni hodi na Korzo od kada je ovo ludilo, ali ni meni ne gre uglavu da ga više neću vidit na kantun preko puta Filmskedramatike kako sedi i pije kafu. Uvik bi nešto reka iako ni bi od velikih besed. Mora bi me ubost, jer se on nebi zva Musa.
- Dok san bi u Zagreb, on bi mene najmanje pet put dnevno zva. Sve san mu mora reć. Kada mi se požali da ga to boli reka san mu, neka gre u neku ambulantu ucint EKG-e, ali ki je njega moga natirat. Bi je pun sriće da će doć u Riku i da ćemo se vidit, vidiš kako je sveršilo. Smanom se zadnjin cu. Vajda je Bog tako sti.
- Opet ti sa Bogon. Pusti Boga na miru, da ga ima onda Musa nebi parti, niti ti ovako pati.
- Ca da Tebi covik rece. Kako je meštar u Velom mistu govori:- Papundek moj, znači Boga nima, ni Gospe nima, oćeš reć da ni svetog Duje nima i da su to predrasude. Dat ću ti ja po predrasudama, dok sam ja u ovoj butigi, ovdi će bit i Boga i Gospe i sveci i svetog Duje.
- Odi bogati, infiša si u Smoju. Misli na svoje zdravje. Sad kad si u Prag moga bi poć vidit di je Mirković studira. Pisa si da je on praški učenik pa odi vidit di je to.
- Ako mi Bog da snage ja verujen da će se to dogodit.
- Di si iznajmi taj apartman?
- Blizu samog Centra di ću hodit na terapiju. To kada bi uspored sa Zagrebon, onda bi moga reć da stojim u Novom Zagrebu. Ima nešto malo i starih kuća, ali sve je više-manje novo, sve sami neboderi.
- Glavno da si ti zadovojan.
- Ništa mi ne fali, sve mi je jako blizu tako da ne moran mislit di ću poć kupit kruh i sve ca mi triba.
- Vidi san da te Pavina stavi u Novi list. I neka, zasluži si. Koliko je meni drag ovaj tvoj blog ja ti ne moren reć koliko. Bebiću, cuvaj se, pazi na sebe, jebe ti se za sve, sada moraš mislit samo na sebe.
- Oću prijateju moj, medajica naše Majke Božje od Staroga grada bit će uvik uz mene, neka mi baren ona cini društvo.
- To je istina. Mi Pažani smo toliko vezani uz taj kip da covik ne more verovat. Kakvo je to poštovanje i nas ki ne verujemo je da se Pažani i gosti ki smo sedili u Zeca ili Šmita digli bi se na noge kako bi je odali poštovanje. To je veliki znak. To je strahopoštovanje. Je se tako rece Bebiću?
- Jušto se tako rece. Ne baculaj, ja i Ti se cujemo i Ti ćeš znat više nego svi drugi kako gre lječenje. Taman do litnjeg karnevala ću bit parićan, pa baren jedno kolo da ucinin.
- Ja stalno mislin da si ti ozbiljan covik a ti u bolesti misliš na karneval. Ki si ti karneval od covika. To Bebiću samo kuraja, ne daj se. Stoj mi dobro.
- Kumpanjo odi parićat apartman jer će bit ako ništa drugo Čehov. Infišani su u naše more. Kada in recen da san iz Hrvatske u najmanju ruku kao da san doša iz raja. Puno voliju Istru, samo nju spominju.
- Neka Bog da!
- Ca si to reka?
- Odi molin te ća, jer bi ti i njega poludi.
Tako smo se nas dva oprostili. Vidin na njemu da mu ni sve jedno. Drago je njemu bit smanon u društvo pa makar na kafu. Voli cut ca ja mislin, otvorimo uvik sve aktualne teme i uvik mu je drago da moremo podilit mišljenja. Reka je da me ceka u Pag.
Post je objavljen 22.05.2020. u 11:43 sati.