Neznan kako da krenen a želin se lipo izrazit. Ja san jako mlada i ne znan za vrime o kojen bi tila pricat, a svejedno ocu. Vrime kad su žene okolo obitavale sasvin prirodne, lipe od svojih gena, ne od kemija nego gena. Vrime kad je bilo lipo vidit oni jarki crveni ruž koji prvlaci svaki pogled na njene usne, bokovi koji su govorili o njenoj ženstvenosti. Kosa je bila ricava, kovrdžava, loknasta kako god da vam je razumljivije.... Znate o kojrm dobu prican, onon slobodnon. Zamislite pozovete lipu ženskicu na ples, a ona onako ozarena ispusti cigaretu na štapici promsrsi malo kosu malo bisere oko vrata, bili zubi odobre da joj paše vaša pažnja. Sad kad san potakla vašu pažnji da zaigra neki blues u glavi jeste li uspili dočarat tu sliku? Pre lipo... U kurac..... Kad se dogodilo da 0.5 hijalurona zamini mišanje dobrog boga i val lude kovrdže? Neznan. Nisan doživila lipo vrime toga svega i žaj mi je lipi moji.... Neke vridnosti su zauvik zakopane, pokraj želje za luksuzon nećemo nikad osjetit oni val lipote šta je imala naša baka dok se žali kako joj škina puca dok pere teću na kojoj piše made in yugoslavia.... Šteta od odpada u prirodi u moru mi smo onaj još veći.
Post je objavljen 21.05.2020. u 03:08 sati.