Marketing
Gotovo…
Coronče svečano odlazi danas u 18h.
Mora da je se uželeo njen šišmiš.
Sretan joj put.
Kako joj je prezime pandemija, biciklom sigurno neće ići, nego avionom. One mere da se dođe 4 sata pred poletanje stupile na snagu. Dok prikupi papirče od šaltera do šaltera, ja je pozdravila ovako moderno, pokazala joj lakat i krenula slobodno na ulicu među normalan svet, a ne među zombije oko pola noći.
Sunce izašlo, trava se zeleni, sve se rascvetalo, ali neka to. Na sve strane ljudi, mali, veliki, deca , omladina, pravi, živi ljudi.
Došlo mi da ih sve zagrlim i vičem
Ljudi, ljudi…
Nisam, beže jedni od drugih kao da su šugavi. Neko nosi brnjicu do očiju, neko ispod nosa, ja kao da sam političar, oko vrata. Nije važno, živi su. Rukavice kako ko, više ne nego da.
Kad sam krenula po radnjama, nijednu nisam propustila.
Hodala sam dok sve pare nisam potrošila.
Stignem kući, dočekali me računi. Ko bi rekao da ću im se obradovati, potvrda da treba još londrati.
Brzo zgrabim najveći, pa pred poštu. Kao teško mi što stojim , čekala sam 40 minuta na suncu da platim. Milo mi što sam među ljudima ma i na 2 metra. Kad je jedan hteo da se ubaci preko reda, ja se zakašljah. Pobeže glavom bez obzira.
Moram na sunce jer mi je imunitet nula. Komarac da proleti pored mene dobiću neku upalu od tog propuha.
Provela sam se kao da sam bila na koncertu.
Sad više nije kazna bajbok i pare, nego lična odgovornost.
E, tu su se prešli žestoko. Da je bilo lične odgovornosti do ovog i još koje čega ne bi ni došlo.
Nego, da nazdravimo, pa šta bude.
Post je objavljen 06.05.2020. u 14:07 sati.