Marketing
Na kameri u mraku moje sobe
On priča kako će kupiti konje.
Dvaput, dvaput mi viče ime svog sela.
I evo, sad ga ne znam više.
Ja mu gledam obraze.
I gledam svoje sjajne oči.
I usta mu gledam.
Jebala te ta usta baš su lijepa
I vidim se kako žvačem kiselicu
Na snažnom vrancu u nekom kolovozu
A on mi pokazuje kretnje
Obavezno držanje tijela
Da me ne zaboli trtica
Moja je kosa zlatna.
Njegova crna.
Ja bih mu najradije
Tepala. Ko djetetu.
Tako neženstveno
Grlila bih tamnoplavo nebo
Pa ga protresla
Dok se sve zvijezde ne pretvore u prah
Kojim ćemo oblijepiti nedostajanja
I naša još mlada lica
U mraku moje sobe
Na kameri
Sve mi je jasnije
Živimo u filmu
Neki put samo
Radnje nam se spoje
A onda je sve
Sanjarenje i Schuman
I prah neki zvjezdani u nekom satu
Okrećem ga, okrećem, okrećem ga stalno
Jer mi je stalo
Do vremena
Ali ono nije stalo
Premda ne postoji
I možda taj komet zbilja razori Zemlju
A ja
Ja neću znati
Kako se zove to njegovo selo
Fuck
Neću ni žvakati kiselicu
Na snažnom vrancu u nekom kolovozu
I sve će pojesti taj usrani mobitel
I reći će
Ljudi su te 2020-te
Prije no što su izumrli
Samo sanjarili
Što ćemo sad s tim njihovim snovima
Post je objavljen 05.05.2020. u 23:07 sati.