......pauza je bila velika....i privelika. Pet godin.....skoro, i tija san da bude tolika, jer govorili su mi da je ne volin, da ću vidit ono šta i oni vidu, da je to samo čista navika i da pustin da malo vrimena projde pa ću vidit da nije tako kako govorin. I ča sad, ...oti ča su lajali više nima, ja san sam ka i onda, a ovo....ništa se prominilo nije, svako jutro, svaku noć mislin uvi na isto i to san ja zna i onda, pri pet godin da san joj se zavitova da će mi Ona i Ajduk bit jedini u životu i da ji nikad izdat neću..... Nije samo Ona, tri sokolića i jedna maška su za nan ostali, rastrgnuti između, a nisu to zaslužili, nego topli dom, FAMILIJU, e familiju, jer isto je, e a nije i nikad neće bit isto kad ste uz dite svaki dan ili tri puta u godinu. Kad ga meknete leć pa kroz poluotvorena vrata gledate kako se ono uvučiju u posteju, a ujutro se ustanete kupit friški tepli kruv, burek, maslo.....pa ji jopet gledat kako se budu iz posteje, taru krmeje iz oka, umiju se.....nije isto
Je i pri san ovod pisa, i svi su govorili proće, al neće,zaboravite vrime, nije ono lik nikakvi.....neću sad ode brecat, ma ko me bude pratija svatit će o čemu pišen, a duga je to priča...
Post je objavljen 03.05.2020. u 22:32 sati.