Da je Mato znao što ga čeka u vremenskim putovanjima, možda bi malo razmislio.
Vremenske putnike čekale su brojne opasnosti od opasnih vrtložnih vremenskih struja, opasnih vremenskih rupa, stranputica, kvara vremeplova, opasni gusari iz viših dimenzija, čudna i strašna bića izgubljena u vremenu, izgubljenost u vremenu i prostoru, vremenski ratovi u višljim dimenzijama i poljima, vremenski vanzemaljski bojni brodovi, kriminalci koji se skrivaju ili bježe vremenskim putevima, drugi čudni istraživači vremenskih tunela, itd...
Mato je srećom odlučio pozvati na vremensko putovanje Johnnya i Popija.
Vremeplov je odjednom, zaštucao i ispustio bijeli dim !
„Oh to nije dobar znak“ reče Johnny
„Da rekli bi stari ljudi, radi na bijeli dim, kad ga ispusti van, više ne dela !“
Reče Mato.
„Joj kaj bumo sad“ splaši se Popi koji je od straha počeo govoriti miješane izraze pola Atopijski sa svoje planete Atopije,
a pola Starozemaljski Zagorski.
„Niš, bumo pogledali motora“ reče Johnny
„Pa da, to sam si i mislil, fali vode u hladnjaku jonskih motora, i u mini parnoj turbini generatora za proizvodnju struje,
a sve baterje i kondenzatori vremenskog pretvarača su pregorjeli !“
„Jebaga patak, pa kaj bumo sad ?“ upita Mato
„Niš korak po korak, prvo bumo našli vodu, pa onda baterje i kondenzatore, kaj ne ?“ reče Johnny i obuče vremenski skafander.
„Idem van pogledat gdje ima vode, pođi samnom Mato, a ti Popi štititi nas iz vremeplova“
„Ok šefe“ reče Popi i sjedne za laserski top.
Johnny i Mato su nespretno teturali niz zagorski brijeg u vremenskim skafanderima.
Mati se maglio pogled, kao da roni kroz more.
Pogledao je prema maloj plavoj kučici sa slamnatim krovom.
"Možda tu ima vode," reče Johnny i oprezno se prišulja.
Iz kučice izleti mali mršavi dječarac, u dobi od oko 4 godine.
„Ah to si sigurno ti mali Mate“ reče Johnny
„Da to sam ja, sad se sjećam“ reče Mate znojeći se u svom vremenskom skafanderu.
Te nastavi govoriti malom dječaku, podesivši umiljati glas :
„Bok mali Mate, baš si ti dobro dijete“
„Jesam“ reče mali Mate, smješkajući se i znatiželjno gledajući osobu u srebrnom skafanderu, sa prozirnom kacigom.
Konačno nešto zanimljivo u tem Zagorju !
„Molim te mali Mate, da li bi mi donesel jedan lonac vode ?“ upita veliki Mate vremenski putnik.
„Kak ne, budem, ima baka lonci“ reče mali Mate i uleti u kučicu.
Mali Mate je bio sretan da je bio koristan, i imao društvo, jer dida i baka su bili daleko na drugom brijegu, na njivi.
Za čas je zvadio najveći lonac, uzeo je malu šalicu i potrčao na zdenac s vodom. Brzo je šalicom napunio lonac.
Lonac je bio težak te ga je jedva nosio.
Stranac u skafanderu priskoči u pomoć i uzme lonac.
„Hvala na vodi, mali. Da li možda znaš gdje bi mi nabavili baterije
i kondenzatore ?“
„Znam, pa moj tata Vinko radi baterije u tvornici u Zagrebu !“
Reče važno mali Mate.
„Oh da , pa naš tata Vinko radi baterje. Hvala ti puno mali Mate, živ bio, pozdravi didu Tinču i baku Baricu“ pozdravi veliki Mate sebe u prošlosti, i odnese veselo lonac vode prema svom vremeplovu na brijegu.
Johnny je napunio hladnjak vremeplova sa vodom. I motori jonski te parna turbina sa generatorom su opet proradili !
Mogli su opet letjeti. Još kad zamjene baterje i kondenzatore za vremenski pretvarač moći će opet putovati kroz vrijeme!
Post je objavljen 30.04.2020. u 17:07 sati.