Istinita jeka
moram otići, mislim umrijeti
čuje se jeka mojih vapaja
propisali su mi sudbinu
utisnutu u malu tabletu
koju sam već jednom okusila
i preživjela…preživjela sam i
kašalj bolesnika zaraženog virusom
ipak još dobro vidim i čujem, znam
dugo im je čekati kraj…
zanima ih kuda idem, s kime se družim,
prisluškuju, dogovaraju, svađaju me sa svima,
izmišljaju, lažu, dugi niz godina…
nadležni ne brinu za tuđe vapaje
oni njeguju svoje usahle kaktuse..
u mojem novčaniku je cjeloživotnu muka,
krediti, štednja i razna odricanja
kakav će im biti blagoslov
u otimačini duše, kuće,
braka, djece, života?
sebe predajem ali ne dam
djecu, moja su, u muci su rođena
svoj prah predajem crvenom križu
neka ga raznesu po ostaloj sirotinji..
blagoslov nikada neće dobiti
oni koji znaju samo taj vražji posao
znaju toliko dugo dok ih putevi
njihove sudbine ne odvedu
na smetlište svojih sablasnih djela
kamo pripadaju…
moram otići, al' na tom putu
neka se čuje jeka mojih vapaja