danas kad se uzdrmalo,
ono oko 6 popodne,
više ni ne gledam na sat
taman sam prestala satima jesti
i odlučila sve pojedeno zaliti velikom šalicom kave
čoka moka do vrha
i nosim pažljivo pred komp,
nema smisla imati veliku šalicu ako nije puna do ruba,
spustim je na stol
i brrrmmm
tog trena sve se zdrma,
potiho i iz dubine,
kava se uzbiba, a-a-a nije!
mislim si ajd vrit,
sad mi još proli kavu
glupi potres
tu po papirima
samo mi ti još fališ da moj život bude potpun
već sam tako i tako onaj prvi dan prvog potresa
na tapisonu na štengama
ostavila ogromnu kavenu mrlju
'jesi osjetila?'
'jesam!'
Post je objavljen 29.04.2020. u 22:16 sati.