Ajde, molim te, nemoj govorit, što dobro je za mene.
Ja ne znam, niti sama, jer ne postojim JA, postojimo MI.
Klackam se odavna, između mene i nas.
I zbog nas, ili mene, razlike više nema, toooliiikooo puta , zajebah sebe, štiteći nas,
al nastavljam dalje, borim se, ispravljam ( ako ispraviti mogu),
ratnica sam, ratujem sa sobom, za Nas!
I znam ja vrlo dobro što sam, jebeno SVE i još jebenije NIŠTA.
Prah sam i kometni sjaj. I sedra i stijena i crnica i vatra i voda i anđeo i vještica!
I zato, nemoj mi govoriti, kao da znaš, što za me, dobro je.
Mene odavno nema, ljubav me uprozirila, tek zrnce pijeska sam, al bez mene obale , potrebitima nije....
Al MI, MI smo univerzum ( na ivici ambisa, zajedno smo, dok nas živi pjesak ždere, isto tako, na rubu Svemira, mi smo Super Nova ....i kad nismo ...i kad ...nisam!
Lp svima!
Post je objavljen 28.04.2020. u 17:42 sati.