Posložih vreme
u kofer prošlosti,
zagrnuh se stihom,
živeći sadašnjost,
pomislih na trenutak
da sam Prešernova Julija
i nabacih osmeh,
verujući u SONETNI VENAC
kojeg ću jednog dana,
a zar je važno,
kad
i od koga,
dobiti na dar?
Ne, ništa nije važno,
osim trenutka,
kada i sama
postaneš kap kiše
koja se sliva
niz njegove misli.
ŠAHIRANI
Samoću,
birali smo zajedno,
sad i zauvek.
Istina ili izazov?
Beše to laž u istini.
Lovac je bio iskreniji.
Kralj i kraljica
pojeli su zrna pirinča.
Šah mat.
STVARNOST
Poigravam se
apsolutnom
vrijednosti postojanja,
slična svakoj
običnoj marioneti,
koju pomjeraju končići.
Predstava je završena,
crni kostim pada,
ostaju samo
gole kosti,
koje ni pas lizao ne bi.
Mogu samo lajati,
zadržati zube i jezik...
Žena sam,
drugo ime
mi je STVARNOST.