Danas samo dobre vijesti. Mislim kak za koga; za mene ko pušača i neošišanu ženu sa špangama na glavi su ne dobre neg fenomenalne.
Ajmo krenut sa nikotinom. Znači prema rezultatima studije u Francuskoj samo pet posto pušača je među tristopedeset hospitaliziranih i stopedeset sa blažim simptomima. Navodno se nikotin veže na stanične receptore kojima se koristi i koronavirus i tako ga sprečava da ih preuzme, uđe u stanicu i počne se razmnožavat. Pa ja sam znala da postoji jako dobar razlog šta se ja trujem cigaretama ne smijem ni reć koliko godina. Mi koje se stigmatizira jer nismo normalni šta pušimo i imamo poluovisničke krize po avionima i autobusima eto imamo i devedesetpet posto veću šansu da nas zaobiđe koronarna situacija. E sad od sutra pojačavam dozu; ujutro čim progledam palim tri jednu za drugom, pa uz kavu barem šest i dok idem u dućan još jednu da smanjim mogućnost kontaminacije. Putem kući iz dućana još jednu da ubijem nedajbože ako mi se nešta prikvačilo u dućanu. Pa kad sve skupa zbrojim - eto me do navečer na tri kutije. Možda će me ogulit financijski, al ću bit zdrava. Jedino moram na komad kartona napisat - kašljem od cigara, da ne misle ljudi da sam zaražena. Iako nema potrebe jer je pušački kašalj vrlo prepoznatljiv i nemre se zamijenit za ništa na ovom svijetu. Navodno će i medicinskom osoblju i pacijentima probat keljit nikotinske flastere; logično, pa neće pušit po odjelu jebote. Ajde zamislite šta bi to bilo po sobama i ambulantama, dim bi se mogo rezat na kocke i iznosit van iz prostorija.
Druga fenomenalna vijest je da ću, uz samo malo sreće, za nekih dvanajst dana bit ošišana. Nisam nikad mislila da ću se tak razveselit frizeraju i škarama, života mi moga. Kad ja udarim u salon, pa pranje, pa šišanje, pa svaštanešta...makar mi pralo kosu minivošom i šišalo me sa škarama namontiranim na partviš, a usljed još uvijek aktualnih antikorona postupaka i mjera, ja idem na šišanje makar mi minivoš odbio glavu. Jer ovo više nije ni za durat, a kamoli za gledat. Moje šiške imaju tendenciju završetka na bradi pa ih savladavam lihtblau špangama koje kopčam po glavi ko da imam četri godine i idem u vrtić. Šta drugo da radim? Vele - šišaj sama šiške. Može. Samo onda imam samoizolaciju možda nešta dužu dok ne naraste sve šta sam iskasapila. Zadnji put sam se sama šišala u drugom osnovne i bilo je sve samo ne kak treba, sva sreća pa sam imala vodene kozice i ležala u sobi sa spuštenim roletama.
Uglavnom se iza fajn napornog radnog popodneva osjećam ko dobitak na lotu. Em konačno mogu začepit usta svima koji trube da pušačima pluća izgledaju ko dimnjak iznutra, em je izgledno da će moja glava kroz vrlo kratko vrijeme imat onaj stari izgled, bez korištenja špangi i svega namrljanog po kosi osim vede40.
Pa nije dan mogo ljepše završit.
Post je objavljen 23.04.2020. u 22:02 sati.