Marketing
Ljudi… ljudi…
Živi ljudi na ulici.
Gledću ih svojim očima, ne tražti dalekozorom.
Posle skoro dva meseca u kući prvi izlazak malo je stresan.
Što bi se kazalo, zrihtam se i iskočim u vodu, to jest na ulicu, park, u krugu 300, 600 metara nije baš matematički objašnjeno.
Osobna u džepu, fotić u ruke, prijateljica paničar 2 metra od mene.
Vani sam
Sunce blista, pasonja se izgubio u nabujaloj nekošenoj travi parkića, vlasnik ga zove. Njima zabrana kretanja uporavo počela. Dobro su pazili da se generacije ne sretnu. Ne znam što su očekivali od susreta. Da je po njima nikad ne bih srela Glavnokomandujućeg.
Nikad nisam bila obožavaoc svoje generacije. Glavna tema razgovora su holesterol, šećer, tlak i neodgojena deca (tuđa naravno) divni unuci (njihovi naravno).
Sve u svemu nije bilo loše.
Mene svi prepoznali, ja nikoga. Posle me grdi prijateljica da sam prava seljača kad svima otpozdravljam i smeškam se i da nje nije bilo još bi u kafić otišla (kafić koji ne radi ) Priznajem, bila mi namera ima klupe, bile bi lepe slike.
-Kako se smeškam kad imam masku. Ne vidi se.
-Vidi se, maska ti se na smešak zategne...
- Da stavim masku onako kao političari, ispod brade??
-Nee, skočiće na tebe.
-Ko će da skoči, vidi mi generaciju…
I tako mi šetkamo, sve zatvoreno.
Predlažem da se to uvede i kad sve ovo bude gotovo, jer uvek šetam sa nekim ciljem. Zna se cilj mi je povezan sa trošenjem novca.
Nakačila slike da se vidi kako skakućem i pozivi stižu za petak, sledeći izlazak. Neću ja ovu masku ni skidati, baš sam zgodna kad se ništa ne vidi. Dva dana se odmaram od šetnje pola sata. Iduće nedelje ako budemo dobri dobićemo svaki dan po pola sata. Ovim tempom oko Božića možda dobijem i celu noć za ludovanje. Dobro su odgodili Olimpijadu, jer za maraton nemam vremena za pripreme.
Budite mi zdravi, veseli i debeli...
Post je objavljen 22.04.2020. u 14:12 sati.