Gledam kroz prozor i slušam tišinu koja mi je počela smetati, pjevala bih ali nemam danas volje ni za to, plače mi se a ni to ne mogu, treba mi razgovor i razmišljam da počnem pričati sama sa sobom, kuha mi se ali moj sin želi samo sendvič tako da mi kuhanje nije opcija skračivanja sati do mraka.
Jedino što me veseli je fotografija moje sreće koju još uvijek čeka partija šaha i prvi potez a koliko će tako čekati nemam odgovor jer ja odgovora više za ništa nemam jer ne želim sama sebi priznati da ne volim sebe.
Post je objavljen 21.04.2020. u 12:47 sati.