Moj Zagrebe.
Molim vas hodajte polako,
ne budite mi ga.
Pustite ga da spava mirno.
Ne budite bučni i nježno se prema njemu odnosite.
Krhak je i potrebni smo mu mi, njegovi ljudi
da mu budemo stup.
Nemojte glasno trubiti i raditi nagle pokrete,
da se ne prepadne,
osjetljivost mu je visoka.
Njega vam sada sve boli, budimo njegovo sredstvo protiv bolova.
Uznemiren je, budimo njegove tablete za smirenje.
Mi sada njemu moramo biti ono što je on nama sve ove godine.
Sigurno utočište.
Zato...
Molim vas budite blagi njegovom bivanju.
Imajte razumijevanja, on sada treba nas.
Njegova duša i srce sada pate,
potrebno je da mu zavidamo rane svi zajedno.
Čuvajte mu prirodu, to su njegova pluća.
Molim vas hodajte polako,
Ne budite mi ga.
Pričekajte da mu dođu bolja vremena,
onda će nas on biti sve spreman primiti.
Kada se sve vrati u normalnu,
imajte na umu da je bio ranjen.
Nastavite biti nježni prema njegovom tijelu, oporavak će biti dug.
Molim vas hodajte polako,
Ne budite mi ga.