Marketing
Ma ko to meni trubi
Idem danas kući s posla, pa ću usput svratit u dućan, pofalilo mlijeko i još neke sitnice, tipa kruh i neki naresci za sendviće i jogurt i štajaznam. Platila, natrpala u torbu i s torbom na rame, pa na pješački.
Čovjek mi staje, ja prelazim preko pješačkog, kad drugom trakom eto zanosne gospođe u crnom terencu zadarskih registracija. Jedva se zaustavlja i trubi. Reko možda me pozna, pa ovakva ćorava blejim al nemrem razaznat jel gospođu poznam obzirom da je jako sunce i da gospođa ima masku prek nosa. Gospođa trubi još jače pa malo ko i turira. Ima se - meže se, i šta ja imam radit na pješačkom kad ona vozi ko da je bijesna. Ja odmahnem rukom i prelazim cestu, a ona odlazi sumanuto trubeći, ko da vozi u autu neku nesretnicu na vjenčanje.
Pa bi ja, draga gospođo, obzirom da pišem svaštanešta, iskoristila priliku da vam ovim putem ukažem na nekoliko sitnica kojih možda niste svjesni, a mogle bi vas spasit da vas neki krkan recimo ne izvuče za vrat iz terenca pa vas razbije ko sijalicu kad njemu tak živčano pritrubite.
Prvo, zebra nije samo slatka afrička životinja na pruge koja je dio hranidbenog lanca. Zebra služi i da mi bistrički bokci povremeno pređemo prek ceste, natrpani stvarima kad idemo doma s posla.
Drugo, kad vidite da je neko stao s autom, pa valjda bi vam trebo mozak proradit da bi bilo dobro i da vi stanete, čisto da nekog ne bacite svojim terencem na krov od tuđe kuće. Doista, mozak može proradit jedino onome ko ga ima.
Treće, ja sam sigurna da ste negdje jako krivo skrenuli jer od Petrinje do Zadra ima samo dvjestopedesetdevet kilometara. Kud vas je volan ponio ne znam, al znam da ste duboko na nepoznatom terenu i to u vrijeme korone; bilo bi mi iznimno drago vidjet kroz kud ste se sve vozili da dođete do mog gradića Pejtona.
Četvrto, budite sretni šta ja nisam već spomenuti krkan koji bi vas za vrat izvuko jednom rukom iz auta, jer bi vi sad bili na traumi a ja u zatvoru. Ja sam tek sitna ženica od šezdesetak kila kojoj nije imo ko kupit pilu da divlja po cesti.
Peto, ne mogu a da se ne sjetim divne izreke Romkinje koja je vozaču autobusa na neke psovke odbrusila - jebem te u kulturu. Ovo je baš prikladna situacija za izreć tako jednu divnu rečeničnu sintagmu, jer vozačke kulture očito nemate. Šta je s drugom kulturom - ne bi znala.
Šesto, mene nije ubio žešći frontalni sudar gdje nas je vadilo iz auta sat vremena, a da bi me ubili vi na zebri tristo metara od kuće, halo?! Draga moja, vi ste danas na zebri živčano trubili nezemaljskom i neuništivom stvorenju a da to niste ni znali.
Sedmo, sad sam popila kavu pa idem na miru nešta pojest, a vama želim da šta prije pronađete put do Zadra, jer ak se ovak sumanuto budete ponašali dok ko Lesi tražite put kući ko zna gdje ćete završit i s kakvim konsekvencama.
Jako volim samoprozvane, nedodoirljive, kosamjasam direktore svemira. Naročito kad voze ko da su osobno izmislili auto.
( photo by Faruk Čengić - Weebly )
Post je objavljen 15.04.2020. u 16:02 sati.