Marketing
Dan D…
Primiče se vreme plaćanja računa.
Ništa je ne verujem ovima koji su rekli da se ne moraju računi plaćati 3 meseca, pa se posle toga ućutali.
Pravim plan. Kad je najbolje izaći do poštanskog sandučića u zgradi. Kad sam išla na Triglav (doduše samo u podnožje) nisam toliku strategiju razvijala.
1. Koje doba dana je najsigurnije da te ne uhvate
2. Obući se mora nešto što se brzo skida, pred vratima, da ne unesem primadonu Coronu u kuću. Cipele sam već našla jedne za bacanje. Njih ću zafrkeljiti.
3. Uzeti masku, jedincu, ili ne??
4. Staviti rukavice ili ruke držati u zraku i ništa ne pipati.
5. Koristiti lift do prvog kata ili ne. On je kažu posebno opasan jer ljudi pipaju sve po njemu i gumbiće, i vrata, dvoja čak, pa kvake, pa lampe, pa kameru. Ljudi su veliki rukopipači lifta.
6. Pregledati račune dole, ili pred vratima, ili ih uneti u kuću?
7. Treba li uleteti u kadu politi se vrelom vodom od glave do pete, i koliko dugo to polivanje treba trajati.
Svaka stavka je imala za i protiv. Sve sam isplanirala, napisala na papirić da nešto ne preskočim. U praksi je izgledalo malo drugačije nego na papiriću. Znam, papirić se treba progutati da ga neprijatelj ne nađe, nisam, bilo mi gadno.
Vreme policijskog časa sam odmah odbacila, tu svi gvirkaju tražeći kriminalce prekršioce u stilu penzioner krenuo u kupovinu, ili majka povela čak dvoje dece držeći ih za ruke, ili pas sa ulaza jedan, skočio na psa sa ulaza dva ne bendajući karantin.
Evo kako je to izgledalo u praksi.
U 13.30h sam poskidala sve sa sebe, veš, čarape, i samo majicu i jednu antipatičnu suknju obukla i cipele koje žuljaju za bacanje.
Masku sam pobožno ostavila u kući, navukla rukavice, propisne, podigla ruke u zrak, suknja je počela malo puziti sa struka. Laktom otvaram vrata, ne znam zašto jer niko nije mesec dana ulazio. Podignutih ruku izlazim, gvirkam nema nikoga. Hrabro silazim, kad u susret ide mi neko stvorenje, muško li je, žensko, pojma nemam zakarabuljeno kao za maskenbal. Kad me vide pobeže. Malo sam se uvredila.
Ubacujem ključ u sanduče, uzimam sve papire i juriš sve po dve stepenice do stana.
Otvaram vrata ključem i šutiram nogom… neće baksuz da se otvori. Guram jače, neće. Morala sam lakat upotrebiti, ništa bez laktaša.
Ulazim u stan, tras nogom vrata, strip-tiz bez muzike i nije neki bio, kad ništa nisam imala, a ni da vitlam po zraku sa onom suknjom nije nešto.
Troskok do kupatila stil balerine mece, čitaj skoro padoh na sred hodnika izvodeći piruete. Šteta što ne znam da letim. Rifljam se mlakom vodom, 20 sekundi svaki deo tela. Auuu koliko delova tela imam.
Kad sam došala sebi, pogledam one račune. Bedinja, nikad se nisam tako naljutila što mi nisu došli računi, samo jedan.
Znači, imaću još pet izlaska.
Majice i suknje će izdržati, ali nešto mi žao cipela da bacam.
Budite vi meni zdravi, veseli i debeli.
Nije sve crno...dodatak mali
Post je objavljen 09.04.2020. u 08:50 sati.