Sad me prebacilo na neke lude doživljaje što san ima u Sarajevu, za vrime faksa. Evo jednoga. Bila je vamo jedna kafana, na Čobaniji, u zatvorenom dvorištu jedne zgrade, mora si proć ulaz u zgradu i izać na drugu stranu i tu je bilo ograđeno dvorište i kafana koja se zvala: Tito. Navodno je bila registrirana kao klub grafičara, i pod tu šemu su držali otvorenu kafanu, ukratko, bila je ilegala. I mi smo tu se nalazili, recitovali poeziju, i to je bilo vrh, alternativna ekipa se tu skupljala, ali nakon svakog recitovanja bi pili do kasno u noć. Jednom je ovaj Srđan reka: Nama je recitovanje samo izlika da se napijemo haha. Dolazija je tu i posljednji sarajevski boem, Admiral Mahić, koji je isto recitova tu. Nekad se znalo desit da zanoćin u toj kafani, odspavan za stolon, pa odatle oden na faks. Ali, bila je mala kvačica, gazda kafane se zadužija kod nekih kamatara. Ti kamatari su se općenito družili tu s nama u kafani, bivali su na recitovanjima, ovaj Mirza je čak par puta s njima sam pija negdi po gradu. Znali su nas sve i bilo nam je dobro s njima. Međutim, ovaj gazda se očito debelo zavalija kod njih i nije ima od čega vraćat, jer je prokocka pare. I tu večer smo sidili tu, a ti kamatari su cilu noć nas častili. Niko nije zna ni za dugove ni ništa, bila je to obična noć u kafani, s tim da nikad prije ije bilo toliko ljudi okupljenih tu. I gazda mene upita ako mogu da odem s njim po pivu, tamo kad san otiša po pivu, upita me 20 km da mu posudim jer je nema odakle kupit. Ja san mu da pare a on je uzeja pivu. Tresle su mu se ruke. Nedugo nakon što smo došli u kafanu, počelo je sranje. Kamatari su ustali i počeli lumpovat po kafani, gazda je pobiga vani i zaključa vanjska vrata od zgrade, i od silne gužve ljudi, ostalo je svega nas nekoliko. Ovaj glavni od kamatara, Faruk, je uša iza šanka i naša bejzbolsku palicu na kojoj je pisalo : Thompson. Kad je to vidija samo reče: Jebo ti Tomson mater, i krene lupat palicom po Titinim slikama na zidu i po stolovima. Jedan od njih je uspija isčupat šank iz zemlje, mislim, s poda, ono, izvadit šank, jer je šank bija od drveta.
Cilo vrime dok smo tu bili ja san posmatra sa strane. Za Farukom je cilo vrime hodala Katarina i ponavljala mu: Idi si doma pa razbijaj! On je šakom lupija u staklo na vratima i raskrvarija ruku. I tako ona za njim ide i ponavlja mu, kad u jednom momentu on padne na kolina i reče joj: Ali Katarino, ja sam tebi sve dao, srce sam ti dao! A dok su oni razbijali, Mirza je kupija pive sa stolova i trpa ih u džepove od kaputa. Na kraju smo našli nekakve skale/merdevine, da se uz njih moremo popet priko zida, da nas policija tu ne uvati. Ovi su i dalje razbijali, a Marko, koji je inače flegma mrtva je samo hoda za njima i ponavlja: Šta to radite? Nemojte to radit. Tako je to ponavlja i ovaj mu jedan samo reče: Ej, drag si mi, al nastaviš li hodat za mnom i tebe ću slomit. Ugl, mi smo postavili skale da se popnemo priko njih i doša je red na me. Marko mi nije da da priđen dok nisan pribacija neku bocu od pet litara rakije. Kad san to pribacija priša san vani. Faruk nan je reka da iđemo svi, da će on ostat i preuzet svu krivicu na se. Mi smo pobigli dalje i izbili na miljacku. Trčemo u jednoj grupi mi a u drugoj kamatari, i izbijemo na miljacku. Nastavili dalje prema Skenderiji, kamatari biže livo i zovu nas: Ajte vamo, vamo vas neće uvatit. Mi smo ipak nastavili prema Skenderiji i poslje takvi, sa zalihama alkohola otišli u Kino Bosnu i tamo nastavili pit. Kad nakon par sati Faruk zove Mirzu i pita ga di smo. Mirza mu reče i za 15 minuta eto ti njega k nama, zavijene ruke. Tu je nastavija s nama pit, i ja se već više ne sićan dobro jer san bija prepijan. Znan samo budin se ujtru u sobi, goli zidovi, dva madraca, ja spavam na jednom, Mirza na drugom. Kad dolazi Faruk i budi nas. Mi mu se zahvaljivamo što smo noćili kod njega i kontamo prema tramvajskoj. Ja zateknut totalno, pored cile te večeri mi na kraju noćili sa kamatarom, haha?! I nije nam da pješke na tramvajsku nego nas je on odveza u nekoj starudiji od auta, kojoj san ja 5 minuta otvara vrata jer imaju neki poseban sistem kako se otvaraju. Tu smo se rastali i svak svojim putem. Kafana se zatvorila, šta je s gazdom bilo ne znam, ugl nama je dobro bilo. Iako šteta, jer je to misto imalo baš potecijala, al jebiga, kad su ljudi koji su ga vodili bili klošari. Bilo je lipo dok je trajalo.
Post je objavljen 08.04.2020. u 14:05 sati.