Jučer je bio baš neki težak dan.
Dolazim kući kasno popodne, guram ključ u bravu, ali ne mogu ući.
Nije izvadio ključ s unutarnje strane. Poludim na to, pa zvonim ... zvonim ...
Napokon otključava vrata i ja, onako ljutita, prekoračim kućni prag.
Raširi ruke u zagrljaj i kaže mi:
- Dobro veče, ja sam M. i ja te volim.
U trenutku prođe sav umor i sva ljutnja i utopim se u tom zagrljaju i ne da mi se van.
Čeka me svježe kuhana kava i kroasan s marelicom.
Sretna sam.
Post je objavljen 02.04.2020. u 12:32 sati.