Subota je i vrijeme za Lastosmijeh
Kada sam konačno stigao u godine da odem u mirovinu,
otišao sam u penziono. Gospođa na šalteru me pitala za dokumente
da bih dokazao svoje godine. Potražio sam po džepovima, ali sam
ih zaboravio kod kuće. Počeo sam se izvinjavati i rekao da ću
navratiti sutra. Gospođa na šalteru se nasmeši i reče:- Otkopčajte košulju!
Otkopčavši košulju pokazaše se moje kovrčave sijede dlake.
- To je dovoljan dokaz za mene. - reče gospođa.
Tako sam bio sav sretan što sam obavio posao oko mirovine.
Kada sam došao kući, bio sam uzbuđen i ispričao svojoj ženi
o tom iskustvu.
Moja supruga se nasmije i reče:- Trebao si spustiti hlače,
sigurno bi dobio i invalidski dodatak.
I TAKO JE POČELA SVAĐA
Subota ujutro, ustao sam rano, tiho se obukao, napravio svoju
užinu, tiho se izvukao iz kuće do garaže.
Zakačio sam čamac za auto i krenuo na pecanje kad poče nevrijeme,
pljušti kiša, grmi, sijeva, vjetar pušea 100 km/sat.
Uključim radio u autu i čujem da će vrijeme biti loše cijeli dan.
Vratim se nazad u kuću, tiho se skinem i kliznem nazad u krevet.
Prigrlim ženu, sada s drugačijim osećajima i šapnem joj:
- Vrijeme je jako loše.
Moja voljena žena odgovori:
- I možeš li vjerovati da je moj glupi muž otišao na pecanje?
I TAKO JE POČELA SVAĐA
Moja supruga je nabacivala što bi željela za godišnjicu braka koja
se približavala.
Rekla je:- Ja bih nešto sjajno što ide od 0 do 150 za 3 sekunde.
Kupio sam joj vagu.
I TAKO JE POČELA SVAĐA
Post je objavljen 18.04.2020. u 06:01 sati.