Šta ti ja znam, nekako to uvik dođe na isto, kad je frka skupimo se zapivamo Čavoglave, i udri rođo.
Nema nigdi Frljića ni Lazovića, ni Kurspahića, ni Vilija Matule a bome ni Radeta, ni Lenke ni nejači.
Ovih dana vas s malih ekrana hrabre, Čilići, Modrići, Bogdanovići, Vrsaljko, Vida, Brekalo, Vlašići i brat i sestra.
Ovih dana oni za razliku od onih šta kad himna svira drže ruku na mudima, oni koji je drže na srcu uplaćuju milijune kuna, eura, dolara, u fondove za pomoć Zagrebu i za nabavku respiratora.
Šime Vrsaljko je sam iako je uplatio skupa s ostalima još i sam iskešira šezdeset i nešto tisuća eura bolnici u Zadru.
Sićate li se Šime to je onaj šta je na svjetskom prvenstvu zaspa na zastavi, a onaj drugi šta mu je sin trča po igralištu to je Vida, e i on je odrišio kesu.
To su oni šta gle čuda ne žive ovdje pa i ne plaćaju porez, zbog kojih se vi tako uvijek iznova nervirate.
Znam i sada ćete reći lako je njima kad imaju milijune.
Pa me baš zanima koliko ćete vi dat, vi koji ste morali susjede i rodbinu prijavljivat da bi vam partija dala stanove.
Ne mora Urša Raukar, ni Rada Borić, kupit respirator, eto mogle bi se udružit sa Sandrom Benčić, Borom Dežulovićem, i Viktorom Ivančićem, pa da skupa kupe paket slamki i doniraju.
Ali avaj, ne mogu oni, oni od ove zemlje znaju samo uzimat, njima je ova zemlja dužna i bit će im dužna dok su živi, jer je onomad dopustila huliganima, da je obrane od njihovih istomišljenika s petokrakama i kokardama, i ona i ovi koji se drznu držat ruku na srcu dok svira himna.
Ali ne brinite neće dugo proć javit će se ološ, uključujući i ove naše s bloga, već će oni nać nešto što ne valja, zbog čega će im opet ova zemlja bit nešto dužna, samo su se privremeno na trenutak utišali, da ih neko ne bi za junačke slamke upitao.
Njih samo nikad nema u vremenu davanja i odricanja, čim ocijene da je došlo vrijeme uzimanja, eto čuvara plamena bratstva i jedinstva da vam rastumače kako nema Boga.
Inače na blogu nema ništa novoga u tijeku je akcija pismicama protiv korone, u kojon autori prestrašnom poezijom tiraju koronu s bloga.
Inače da vam objasnim kako će izgledat borba protiv ove korone, i šta triba uradit.
Borba protiv korone je isto ka borba protiv gaštrapana, to su vam žohari ili buba švabe, uspješna je tek kad i zadnjeg ubijete, inače ako i jedan ostane živ džaba ste krečili eto njih opet.
Jel da da nije problem za shvatit, zato ćemo Morat stavit po strani ljudska prava, i koješta, ili se okanit ćorava posla, i pustit da sve ide svojim tokom pa ko crkne, crkne.
Zato ako vam se čini da ka šta moja omiljena blogerica kaže zemlje vodi gomila debila koji ne znaju što će, i jedan dan pričaju jedno drugi dan drugo, oni se samo ne mogu odlučit, hoće li branit ljudska prava ili će branit pravo na život, onih koji će crknit.
Odluka bi im bila kudikamo lakša da će pocrkat samo sirotinja, ili pederi, ili neka druga manjina, zajeb je šta može crknit bilo ko, od Grette do princa Čarlija.
Dakle borba protiv virusa je čisto etičko pitanje, nešto poput prava na izbor, u kojem se odlučuje između komoditeta pojedinca i onih koji će crknit radi komoditeta, koji smo titulirali ljudskim pravima.
Nekako mislim da će pobijedit komoditet, ne može ta starčad i ostali bit važnija od našeg prava na izbor.
Post je objavljen 26.03.2020. u 07:31 sati.