Uvodni video
Martin Crawford's Forest garden 1
Martin Crawford's Forest garden 2
Martin Crawford's Forest garden 3
Pozdrav svima,
nadam se da vi, kojima je teško, nekako izdržavate.
Tješim se da svemu jednom dođe kraj...i ovom će sigurno.
Samo da izgovorimo na glas:
ljudski je bojati se, zdvajati i slično,
u tjelesnom kodu nam je,
ako ne možemo biti mirni, i to je u redu.
Prihvatimo i nemir, prihvatimo sve, tužno, teško, smiješno i nakaradno,
što god.
Ova sva ponuđena videa
nisam još pogledala u cijelosti,
ali znam da im je sadržaj vrijedan,
pa ih postam.
Takođe,
kasnije ću zapisati svoja dva sna,
jedan neposredno pred potres,
a drugi od prošle noći,
puno, puno pozitivniji.
:-****
Evo;
obećana dva sna;
jedan se dogodio u noći koja je završila potresom,
a drugi prošlu noć.
Predpotresni:
službeni put, puno ljudi,
muvana, zajedničke spavaonice.
Puno poznatih i nepoznatih oko njih,
ali u našim spavaonicama, trebali bismo biti samo mi, poznati.
No, ulazim i uočim jednog nepoznatog frajera,
kad me ugleda on ustaje i napušta prostorije.
Jako je čudan;
potpuno je siv,
a naprijed, za vratom zakvačen,
visi mu bubanj, onako u vertikalnoj poziciji,
i on sa obje strane, postrance,
potmulo i odmjereno bubnja dok izlazi van.
Cijeli je siv , i bubanj mu je siv.
Ja šaptom pitam cure 'tko je to?'
a one odgovaraju da su mislile da je netko koga ja poznajem,
pa ga ništa nisu pitale,
ukratko, nitko nije znao tko je to, i gledamo za njim kako izlazi.
I kad je izašao na ulicu,
ili kamo već , kroz vrata van iz naše spavaonice,
bio je toliko drzak,
ili toliko hrabar,
ili toliko jak,
ili toliko opasan,
da se zaustavio,
okrenuo samo glavom k nama,
i bez ikakve druge mimike na licu
uputio nam jedan potpuno miran,
potpuno prisutan,
strašan ,
bezosjećajan,
prodoran,
nezastrt pogled,
koji je netremice zadržao.
Probudila sam se u užasu.
(poslije, kroz noć, me je dijete u zubobolji sto put probudilo,
poslije nas je potres divljčki razbucao.)
Jutrošnji, post festum;
Prvog dijela sna se ne sjećam,
ali bio je strašan,
bilo je straha,
gubljenja i nalaženja,
zbrke i strke.
Nekud sam hodala dalekom cestom,
ljudi okolo.
Pridružio mi se jedan kolega s posla,
on je inače stariji gospodin,
dugo rastavljen,
i mi smo si na javi sasvim okej.
- Meni su svi stariji ljudi puno shvatljiviji od onih skroz mlađih,
otud sklonost. :))) -
I tako,
sve nešto u jako lijepom i ugodnom raspoloženju
on me kao nonšalantno zagrli,
kao toliko smo si dobri da je on to proglasio da smo sklupa,
i kao bez dogovora, samorazumljivo me prigrli,
u nadi da će potez proći dobro
i pozicionirati nas u novi status, bez riječi.
Ja se smijem,
i užasno grubim tonom mu kažem,
'čuj, M., daj sjaši s mene molim te.
Ne znam jel ti to kužiš, ali nismo mi skupa,
niti ikako budemo bili.'
Sve to neki 'haha' ton,
unatoč mojoj direktnoj grubosti.
I tako, raspoloženje začudo ostaje isto,
ja još dodajem
'ti to možda ne kužiš,
ali ja jesam udata'
i tako bla bla dalje,
i onda me obavijeste , u snu,
da ja posjedujem kutiju meda.
Došli smo do tih nekih kutija,
i kažu mi, jedna je tvoja, jedna od tvoje sestre.
Otvorim, i imam što vidjeti:
puno staklenki meda, sve bez poklopca,
sve vrste meda svih boja i okusa,
znam da sam odmah probala kestenov,
totalno oduševljenje,
jer ja med volim,
i tog meda je bilo TAKO PUNO;
staklenke su se preljevale.
Eto, smatram to dobrim znamenjem,
i svakako sam htjela zapisati dok ne ishlapi.
Pozdrav i laka noćca. :)
Post je objavljen 25.03.2020. u 14:28 sati.