Ideju dobila sa jednog tvita
Svi se žale na izolaciju, zarobljeništvo, dosadu. Kao da nisu na svom kauču u dnevnoj sobi, grickaju zalihe, okreću kanale. Na to je trebalo misliti ranije, kad ste se opredeljivali za životni put.
Kome tata nije tajkun, trebao je izučiti zanat.
Sad ne vredi kmečati jer život je izgrađen na principu
1.Ko ima platu 300EU leži na kauču
2.Ko ima platu 500EU šeta navečer svog psa
3.Ko ima 1000 EU kupuje zalihe
4.Ko ima preko 3 000EU sedi zarobljen na aerodromu u Dohi
Oni broj 1 mogu šetati one br2, zalihe ne mogu nabavljati, a ne znaju ni gde je ta Doha.
Oni broj 2 su iznervirani jer su uzorni građani, i ne mogu živeti kako su navikli. Broj 1. Za njih su nesposobnajci, a broju 4 zavide.
Broj 3. Ima da se natovi kao prase, jer briga ga i za 1. Iza 2, a pet para ne da za aerodrom u Dohi.
Najteže je broju 4. Poslovi stoje, letovanje je bilo bedno, izgoreli su na suncu, a ova luda država, kojoj pripadaju, šalje avione sa zakašnjenjem. Uzgred, nikad više u Dohu, kokteli su im grozni.
Tako je dragi moji, nikad ne znaš koliko je drugom teško ako misliš da je tebi najteže.
Post je objavljen 25.03.2020. u 08:39 sati.