PO čemu ćemo zapamtiti danas
Jutros sam se probudila oko 4:35 i nastavila pokušavati ponovo zaspati.Nikada to nisam uspijevala osim ako sam bila krepana do krajnjih granica. I tako dok sam se okretala nešto je bilo čudno i nisam mogla odrediti što. Kiša je padala polako i kapljice su se lovile po staklu. Sve se počelo tresti , čaše su počele zveckati i onaj neobični zvuk - potres u 6:20. Vratilo se sjećanje na onaj potres 96 bio je jak i ovaj mi se činio takvim. Onda su mi noge klecale, radila sam u bolnici na traumi i stajala ispod štoka kad se zatreslo. Nismo imali mobitele da se čujemo. Kontakt je bila telefonska govornica u prizemlju i kartica. Danas vijesti putuju puno brže, pa i na društvenim mrežama.
Danas možemo zapamtiti i po korono virusu koji je svuda oko nas već neko vrijeme i ne znamo odakle vreba, prenose li ga komarci, jesu li oni koji su umrli potrebni spaljivanja kako bi se spriječilo širenje.
No, poanta je koju trebamo izvući: Biti spreman svaki dan za susret sa Stvoriteljom ali i na odgovornosti koje se pred nas stavljaju.
Tko mora ići na posao neka ide odgovorno, ali isto tako manje vani više na zatvorenom...
Naravno recite onima do kojih vam je stalo što vam je na srcu i ohrabrite se međusobno.
Čuvajte se!
Ovaj dan ćemo pamtiti i po sitnim pahuljicama snijega koje su počele padati nakon potresa.
Post je objavljen 22.03.2020. u 10:47 sati.