Danas ću vam pisati o ljubavi, ne onom uzdisanju sa intencijom da pređe u stenjanje, srnećim pogledima, blago telećim osmijesima, i sličnim stvarima.
Daklen pišemo o ljubavi koja zasigurno neće završit u znojnim grčovima, jer to i nije ljubav, ako ne virujete meni morete pitat čuvenu ljubavologinju Sarah be.
Prava ljubav se očituje u sposobnosti organizacije proslave imendana, a zna se dragi gledatelji ko u tome nema premca.
Zato ćemo danas svi metit kapice na glave i puvat u one svirke, slavit ćemo božicu proljeća, koja je inače najvažnija od svi božica.
Ona nije ka ove druge influjencerice, da se samo šminka i čupa obrve, ona kad dođe vrime, otvori ponistre, istrese lancune, stavi kušine na sunce i razgovara se s ticama.
Mi ode koliko ja znan imamo dvi Vesne, meni obe svaka na svoj način drage, koje mene naravno s razlogom jako vole.
Ima tako nekih osoba kao što sam ja, koje puno pričaju, pa mislite da o njima sve znate, a u stvari ne znate ništa, od te silne prašine koja se stalno kovitla vidljivost bude jako smanjena.
E kad u tim trenutcima smanjene vidljivosti znate prepoznati kad neko nije dobro, kad čujete i one prešućene vapaje, onda je to ljubav, od one najplemenitije vrste koja zasigurno neće završit tim smiješnim grčovima.
Oni koji vide kroz prašinu nikad neće recimo ko ja larmat i reklamirat sami sebe, oni su više nako samozatajni, i šta je najgore nekad i viču na mene i to ne rijetko, nekad neće ni da pričaju sa mnom što je Bože sačuvaj, mislim ponašaju se ko da sam ja razmaženo derište, koje bi najradije zadavili, ali ga previše vole.
Ako se pitate koji su to koji vide kroz prašinu, to su oni koji su shvatili da ovo nije samo još jedna priča o meni, da ja uopće ovdje nisam subjekt, nego puki objekt, koji diže prašinu.
Ako niste razumili o čemu se radi, držite tu kapicu na glavi i pušite u svirak.
Vesna sretan ti imendan, i tebi Vesna također, i hvala na svoj ljubavi i brizi, i što vidite i onda kad drugi ne vide.
Post je objavljen 21.03.2020. u 06:24 sati.