Korona, pa još malo korone, pa možda za svaki slučaj još malo korone. Talijani pjevaju na balkonima da si olakšaju karantenu, u Njemačkoj je jedan kreno na balkonu pjevat nojnundnojciš luftbalons pa susjedi sastavili zjalit sa svih strana da jel normalan, oće ljudi svoj mir, da ga jebala Nena und sve do jednog nojnundnojnciš luftbalona. Kod nas klasika, trgovački centri praznih polica. Jer ak išta može zaustavit napad korona virusa, onda su to vreće brašna od po pet kila, kartoni po dvanajst flaša ulja i četrnajst pakovanja ceva troslojnog toalet papira, koje ujedno možeš koristit i ko dvogled, ono - da vidiš jel ima korone gdje u blizini, a možeš njime i gađat ko ti u kući digne tlak iz bilo kojeg razloga.
i u cijeloj toj koroničnoj situaciji meni šta - procurio nos. Mislim da se razumijemo - meni nos i inače ne radi kak treba iza onog karambola u autu, il je skroz začepljen il pomalo kapa, al sad je situacija kataklizmična. Tu ja poduzimam mjere u vidu mjerenja temperature ( toplomjer pokazuje tridesetšest sa dva, tri kad god mjerim, ak ne i niže, šta zapravo znači da se ja hladim jebote ), ispijanja hektolitara čajne mješavine sljeza, šipka, đumbira, meda i limuna, jedenja špeka i luka i pileće juhe. Nos odbija suradnju unatoč svim navedenim mjerama. Pa sukladno nesuradnji nosa šaljem u kupovinu svog osobnog legata, da ne kažem izaslanika, koji se vraća iz Lidla bez napisanog mesa i brokule. Kaže - prazni frižideri, ostala jedna svinjska jetrica i komad odojka i nešta junetine. Srećom imam u zamrzivaču neke piletine pa kuvam frišku juhu, nebil podmitila nos da se unormali i počne se ponašat sukladno ozbiljnosti situacije. Nije izaslanik našo ni onu kupovnu taranu za zakuvat juhu, stavilo je na akciju pa ljudi razgrabili da imaju zakuvavat do 2025.
I krenem ja zamijesit sama taranu, neš ti posla jel - uzet jedno jaje i brašno i zamijesit utvrdo pa uribat u juhu- i prospem pola od one kile brašna šta jedino imam u kući. Znači moja robna zaliha brašna svedena je ful na minimum usljed nepravilnog rukovanja zapinjanjem za radnu površinu. Sjetim se da imam malo griza pa napravim grizknedle, da mi to pol kile brašna ostane za najgori scenarij. Ono, dok ne uspijem detektirat gdje ima još brašna za kupit pa da i ja imam bar dvaput po pet kila u kući i s tim sam isto mirna do 2025.
Vidim na društvenoj mreži neke kak hrabro šeću i udaraju selfije kojekuda, pa ajde da i ja bubnem jedan naglosjedeći pidžama luk jer obzirom da nos odbija suradnju i sav je poguljen od puhanja ja ne bauljam po vani sa sunčanim očalama. Disciplinirano ločem čaj i ležim u pidžami i razmišljam kak da se dočepam špeceraja koji nisam na vrijeme otišla kupit.
Jebo me nedostatak panike u mom mentalnom sklopu, damejebo.